Неколико дана пре магичне ноћи уочи Ивањдана, када, по народном веровању, звезде силазе на земљу и дају биљкама лековиту моћ, у Софији је одржана промоција енциклопедије „Лековито биље“ која је дело Научно-истраживачког центра „Бугарска енциклопедија“ Бугарске академије наука. У њој читаоци могу да пронађу информације о преко 270 врста биљки које се срећу у Бугарској и које се вековима користе у народној медицини.
Енциклопедија је намењена ширем кругу корисника – од љубитеља биљки до стручњака, зато је и информација у њој представљена на приступачан начин. Она представља драгоцен приручник за лекаре и фармацеуте, као и за сваку болесну особу која ће у њој пронаћи испробане рецепте.
Издање даје основне информације о лековитим биљкама, о биолошки активним материјама које оне поседују, о томе како их можемо препознати. Такође, књига садржи детаљна објашњења о правилном брању, сушењу и чувању лековитог биља, као и рецепте за кућну употребу. А како бисмо и убудеће уживали у овом природном богатству, има информација и о томе како да се бринемо о њему да бисмо га сачували.
„Бугарска је прва у Европи и на једном од водећих места у свету по извозу лековитих биљки,“ каже за БНР Викторија Лазова, директор научно-истраживачког центра. „Отприлике половина њих је култивисана, тј. човек их намерно и свесно гаји. Бугарска је заиста веома богата лековитим травама, а занимљиво је то што научници настављају да откривају нове врсте.“
Према речима др Ратке Јосифове, водећег научног уредника енциклопедије, интересовање за лековито биље код нас и у међународном плану расте и оно се све чешће користи у лечењу и превенцији многих болести, самостално или као додатак конвенционалној терапији. Расте и интересовање „обичних трагача“ за чистим ваздухом, здравом храном и лековима из ризнице природе.
„Интересовање међу људима у Бугарској је заиста велико,“ каже Викторија Лазова и додаје: „Данас се све чешће говори о здравом начину живота, а лековите биљке су неизоставан део те филозофије, јер су лек који се може користити на дуге стазе у кућним условима, без штете по наше здравље. Специјално у те сврхе – како би била доступна масовном кориснику, у књигу нисмо укључили биљке јаког деловања које морају претписати лекари.“
Иако је сасвим нова на књижевном тржишту, енциклопедија је веома тражена, што значи да људи верују ауторитетима у тој области.
„Мислим да Бугарина не занимају само тзв. бакини рецепти, каквих, наравно, има и у нашој енциклопедији, њега занима и најновија научна информација какву садржи наше издање,“ рекла је гђа Лазова.
Видите још:
Текст: Дијана Цанкова
Извор: интервју Веселине Миланове, новинар програма „Христо Ботев“ – БНР
Превод: Ајтјан Делихјусеинова
Фотографиje: pixabay, БТА
Министарство рада и социјалне политике предлаже да се минимална зарада у земљи повећа за 136 лева (69,54 евра) – са садашњих 1.077 лева (550,68 евра) на 1.213 лева (620,20 евра), рекао је ресорни министар Борислав Гуцанов након заседања Националног..
Бугарски истраживачки новинар Христо Грозев добитник је престижне награде „Новинар године“ европског медијског фестивала PRIX EUROPA, који подржава унија 24 европска јавна сервиса. Грозеву, који је руководилац истраживачког сајта Bellingcat , награда..
Аутентични укуси, музика и стари занати оживљавају дух источних Родопа у самом срцу Софије. Становници и гости бугарске престонице имају јединствену прилику да уроне у атмосферу Момчилграда и упознају се с његовим културним и природним знаменитостима..
„Бугарска учионица“ је назив сталне поставке посвећене првим бугарским ученицима у Загребу, који су се тамо школовали у периоду после 1868. г. са..
Одрживост Владе је више него потребна, посебно у тренутку када се суочавамо са најтежим буџетом у последњим деценијама, коментарисао је у Пернику..
У Великом Трнову се у организацији Бугарског удружења винских професионалаца одржава фестивал Urban Wine Fest. „Октобар је месец бугарског вина и..