Курбан-бајрам је један од два највећа празника у исламском календару, који је у народу познат и као Дан жртве или Хаџијски бајрам јер му претходи ходочашће у Меку.
Дан пре Курбан-бајрама је Дан Арефата који је најзначајнији део ходочашћа у којем се хаџије подсећају на стварање човека и милост Божју. Ове године тај дан пада у уторак, 27. јун, а муслимански верници широм света га проводе у посту и молитви. У Бугарској грађани муслиманске вероисповести на тај дан, пре заласка сунца, деле за покој душе преминулих и обилазе гробља.
Следећег дана, након Бајрамске молитве (намаза) у џамијама, почиње четвородневна прослава Курбан-бајрама (28. јун – 1. јул). Празник се зове Курбан-бајрам јер се тада приноси жртва – најчешће ован, али може да буде и говедо или дева у арапским земљама. Приношење жртве значајан је део хаџа који симболизује Судњи дан. Тај обред врше сви они који за то имају могућности.
Курбанско месо се обично дели на три дела – један се даје сиротињи, други – родбини и суседима, а трећи се оставља у кући. Курбанско месо се даје и припадницима друге вере.
Курбан-бајрам називају празником милосрђа, праштања и мира, који зближава припаднике исламске вероисповести. Традиционално, људи обилазе гробља, родбину, комшије и пријатеље и једни од других траже опроштај – обично млађи чланови породице целивају руку старијима и траже опрост од њих. Како традиција налаже, најмлађима у породици дели се бајрамлук – новац или неки поклон.
Више о томе прочитајте ОВДЕ.
Саставила: Елена Каркаланова
Уредила и превела: Ајтјан Делихјусеинова
БПЦ и њени верници данас обележавају Велике задушнице, један од три дана у години када се православни верници сећају својих покојника и упућују молитве за њихову душу. Ове задушнице, познате и као зимске, месопусне и покладне, увек падају у..
Васил Левски је бугарски револуционар и национални херој, који је својим животом и борбом за ослобођење Бугарске од Османлијске империје оставио неизбрисив траг у историји земље. Као идеолог, оснивач и организатор Унутрашње револуционарне организације,..
Пре скоро четири деценије бугарске православне црквене општине (БПЦО) у западној и средњој Европи биле су малобројне и присутне у тек неколико већих градова – Будимпешти, Минхену, Бечу, Стокхолму, Малмеу, Ослу и Паризу. Међутим, након приступања..