Извештај Европског парламента упозорава на драстична кашњења у реализацији великих транспортних пројеката у Европи, који су део критичне мреже ЕУ која обезбеђује међународни транспорт између земаља. У извештају се напомиње да се ЕУ суочава са ситуацијом без преседана у којој се истовремено мора мобилисати више извора финансирања и да државе чланице често немају административне капацитете да управљају свим расположивим средствима, како у оквиру Механизма за опоравак и отпорност, тако и кроз различите европске програме.

Известилац ЕП о резолуцији – посланик ЕП из ЕПП Андреј Новаков истакао је за БНР да су фактори кашњења у реализацији великих инвестиција у саобраћајну инфраструктуру сложени и засновани на низу околности: кашњења у односу на раније постављене рокове за имплементацију, промене правила и инвестиционих процедура које обухватају више програмских периода, различити механизми финансирања, повећано административно оптерећење. Новаков наводи да је просечно кашњење за ЕУ ​​око 11 година, а у Бугарској је и дуже и указује на примере аутопута Русе – Велико Трново, аутопута „Струма“, железничке деонице Софија-Перник-Радомир.

„Ово је први извештај те врсте који пишемо на ову тему након што је почео рат у Украјини, након што се инфлација појавила широм Европе, након што су цене енергената, горива, сировина нагло порасле. Он се бави свим овим питањима. Зато мислим да се морамо прилагодити. И сада, када треба да се преиспита вишегодишњи финансијски оквир, мора се рећи: треба узети у обзир све уговоре који су потписани са компанијама пре свих ових катаклизми које су погодиле Европу и индексирати их како компанија не би банкротирала ако реализује свој пројекат, или, наравно, Европска комисија треба да покаже разумевање и нађе начин да обештети извођаче овог пројекта. То је с једне стране, а са друге, разлози су различити, а неки од њих су, нажалост, узроковани и бирократијом која постоји између европских и националних институција – спора комуникација, неразумевање понекад сложеног, техничког и бриселског језика, што доводи до кашњења, враћања документације и сл. Али у исто време, мислим да ће ако током расправе о мом извештају, а такође и нешто касније, током гласања, добијемо озбиљну подршку, извештај бити послат свим националним парламентима и надам се да ће то бити подстицај да се администрација боље организује и да се оваква кашњења од 10-11 година никада не понове.“

Господине Новаков, које конкретне одлуке и препоруке садржи овај извештај Европског парламента?

„Оно што предлажем, да би се избегли овакви негативни ефекти на европску економију, јесте да Европска комисија врши посебан надзор над таквим кључним пројектима и да им омогући убрзану прмоцију, техничку помоћ, посебан мониторинг. Знатно већа овлашћења и делокруг, када је у питању праћење и контрола реализације пројеката, посебно оних који су од трансграничног значаја и део су међународног транспортног коридора.Али најважнији фактор кашњења остаје политички – да се јасно стави до знања да када одређени министар замени другог, један градоначелник смењује другог, већ одобрени пројекат који је добио средства и за који је изабран извођач неће бити одложен, заустављен из било каквих политичких разлога, осим финансијских, технолошких или било којих других. Верујем да и у Бугарској имамо негативне примере како компанија, која поседује фризерски салон може да заустави процедуру за изградњу брзе железничке линије, на пример.“

Како, по Вашем мишљењу, вишегодишњи финансијски оквир може да узме у обзир и предвиди стопу инфлације како би могао да допуни финансирање ових објеката како не би дошло до кашњења у њиховој реализацији? Ови пројекти, у које се улажу тако значајна средства, изузетно су подложни коруптивним праксама.

„Управо тако што Европска централна банка може помно да прати инфлацију у појединим државама чланицама и ако она утиче на одређени пројекат, Европска комисија може врло брзо индексирати услове кроз анекс већ закључених уговора како дато предузеће не би морало каснити са исплатом плата и одлагати исплате добављачима. Међутим, нешто друго, што је веома важно, а знам зашто се то десило – због коруптивних пракси и због многобројних пријава, због наше жеље за већом транспарентношћу и санкционисања свих институција, тиче се новца: како су тачно и за шта потрошене. То је предивно. Али ствар је у томе што се и кад се заврши нико не поставља питање: Па, чекајте, дајте сада видимо да ли овај мост који смо изградили служи својој сврси?“

Извештај ЕП, уз идентификоване недостатке и препоруке, поздравља низ успешних транспортних пројеката који су суфинансиран из буџета ЕУ, а посебно се истиче утицај једног броја њих у оквиру Европске уније, међу којима је бугарски – модернизација деонице Елин Пелин – Костенец железничке пруге Софија-Пловдив у вредности од 553 милиона евра.

Већ је издата дозвола за изградњу деонице Елин Пелин – Костенец. Ово је највећи железнички пројекат икада реализован у Бугарској.

Европски посланик Андреј Новаков напомиње:

„Ово је веома добар пример, а ако укључимо и следећу деоницу, која би требало да се буде направљена у нешто каснијој фази, а то је Елин Пелин – Костенец – Белово, говоримо о више од 20 мостова, можда скоро 20 тунела, о изградњи подземних пролаза, надвожњака, нових станица. У Костенцу се гради цела нова железничка станица. И замислите да је Европска унија одлучила да уложи у нешто што се дешава једном у 100 година, и ми сада имамо ту шансу, али је пропустимо због административних или још горе, политичких разлога. И не бих желео да објашњавам следећој генерацији да смо то дозволили као политичари и као друштво само зато што сада схватамо да је могуће живети 100 км од Софије, радити тамо и прећи ово растојање оваквим возом за 35 или 40 минута.“

Колико је у просеку кашњење, господине Новаков, пошто би ова деоница требало да буде изграђена пре 2025. године?

„Био је један период недуго после пандемије изазване коронавирусом када је било кашњења, а онда је и у једном од претходних периода када смо имали привремену владу такође било кашњења. Видите да се једноставно не гради. Оно што ја знам, је да кашњење тренутно износи око годину, годину и по дана. Видим да компанија која изводи радове буквално даноноћно има технику на терену. Надам се да ће ово допринети бржем завршетку.“

Да има кашњења виде и житељи села Елин Пелин. Наша провера је показала да се на перону, у окружењу постојећих старих вагона Бугарске железнице и запуштене станице, налази билборд са информацијама о великом железничком пројекту вредном преко милијарду лева без ПДВ-а. Становници се, међутим, надају да ће дочекати да модерни објекат буде изграђен и имати прилику да се возе возом који се креће брзином од 160 км/ч:

„Раније су овде возови саобраћали сваких 15-20 минута, били су претрпани, било је немогуће ући. Сада су се возови проредили. Што се тиче новог пројекта, знам да се ради, ништа друго. Али знам да ће то бити брзи воз. Сада се копа тунел код Вакарела, посао иде споро“, каже једна од мештанки села Гара-Елин-Пелин. Према њеним речима, многе парцеле се купују за фабрике. „У околини се купују куће и станови. Чим се појави оглас за продају куће, већ је купљена, много људи бежи из Софије.“

Други мештанин такође каже да зна за пројекат, али и да сматра да се касни са изградњом: „Линија је била готова још пре две године, али до сада ништа није урађено. Скупо је, али неће бити завршено на време. Али пројекат мора бити завршен, како каснимо са аутопутевима тако каснимо и са железницом. Сада је просечна врзина наших возова 60 км/ч, а била је 120-130 км/ч.“

Он је уверен да ће модернизација пруге бити велика погодност за људе: „Чак и по киши, по невремену, по великом снегу, густој магли, иако споро, возови се крећу. Авиони стају, бродови стају, аутопутеви се затварају, возови не стају.“

„Надам се да ће се пројекат реализовати, ако га ми старији не дочекамо, да га барем наша деца дочекају“, пожелела је мештанка.

Превод: Свјетлана Шатрић

Фотографије: Виолета Ашикова/ БНР

Овај материјал је припремљен у оквиру европске радијске мреже „Евранет Плус“. Оригинални звучни запис на бугарском језику можете послушати ОВДЕ