Потпредседник Европске комисије и високи представник ЕУ за спољну политику и безбедност Жозеп Борељ учествовао је на новинарском самиту радио мреже „Евранет плус”, чији је део и Бугарски национални радио. Он је коментарисао процес проширења кроз приступање Северне Македоније, тензије на северу Косова и рат у Украјини.

На питање Бугарског националног радија, који ће бити наредни кораци Европске уније ако Северна Македонија до новембра својим уставом не призна постојање бугарске националне мањине, како је предвиђено дипломатском одлуком Европске уније, Жозеп Борељ је одговорио:

„Северна Македонија је постигла значајан напредак и са европске стране не постоји ништа што би блокирало њено приступање Унији. Њено приступање ће бити стриктно у складу са европским принципима и стандардима“.

„Ово дефинитивно захтева блиску сарадњу, а регионална сарадња остаје важан елемент, као и стабилизација, како би се процес приступања могао спровести. Али билатерална питања не би требало да буду обавезујућа и неће утицати на процес приступања.“

Поводом тензија између Србије и Косова: у марту је, уз посредовање Европске уније, постигнут договор да Косово дозволи стварање заједнице српских општина која би имала одређена извршна овлашћења и одржавала везе са Београдом, док се Србија неће противити чланству Приштине у међународним организацијама. Међутим, тај споразум је и до данас остао непотписан, а тензије су ескалирале у последњих месец дана након што су етнички Срби, који чине већину у четири општине на северу Косова, бојкотовали локалне изборе у априлу на којима је само 3,5 одсто бирача изабрало албанске градоначелнике. Локални Срби су организовали протесте, дошло је до сукоба са мировним снагама НАТО-а на Косову КФОР. Шеф европске дипломатије Жозеп Борељ је крајем прошле недеље у Бриселу одвојено разговарао са председником Србије Александром Вучићем и косовским премијером Аљбином Куртијем, након чега је поручио да до деескалације мора доћи одмах и безусловно.

„Не можемо да говоримо о споразуму о нормализацији када тога нема. Како да причам о нормализацији односа када се људи туку на улицама, када демонстранти опседају зграде и нападају снаге НАТО-а? Прво се свакодневни живот мора вратити у нормалу. А да би се ово десило потребни су нови избори. Да видимо како ћемо их спровести. А пре свега је потребно да дође до деескалације у виду ослобађања затвореника, престанка хапшења људи и грубог понашања и тражења дијалога. На састанцима прошлог четвртка покушали смо да смиримо тензије како бисмо покушали да нађемо пут напред. Добра вест је да оба лидера схватају озбиљност ситуације и потребу за новим изборима. Ово је важно. Сагласили су се да треба одржати нове изборе. Разговарали смо о недавним хапшењима. Србија мора одмах, безусловно, да ослободи тројицу косовских полицајаца. Морају се испитати и наводи о злостављању и хапшењу косовских Срба. Ако се против њих не подигне оптужница, они такође морају бити ослобођени. Обе стране морају да допринесу деескалацији да би дошло до нових избора“, рекао је високи представник Европске уније на новинарском самиту радијске мреже „Евранет плус”.

На питање Бугарског националног радија да ли Европска унија и САД, које су се традиционално на страни Косова, али су у овом случају осудиле и локалне изборе од 23. априла и одлуку Приштине да призна изборе као легитимне, делују једнострано према Србији како би је привукле на страну Брисела с обзиром на то да Београд није осудио руску инвазију на Украјину и увео санкције Москви, Жозеп Борељ је одговорио:

„Немојте бркати чињенице. То што Београд није увео санкције Русији не мења ништа по питању нормализацијњ односа са Приштином. Говоримо о односима Косова и Србије, а у овом тренутку САД и ЕУ су снажно уједињени у позиву да Косово смањи тензије и распише нове изборе. Требало је избећи оно што се десило. То је била провокација праћена реакцијама и то треба да се реши између њих, без обзира на везе Србије са Русијом и везе Косова са САД. То није предмет дискусија.“

„Погоршање односа Србије и Косова, оно што се дешавало у општинама, насиље над НАТО трупама, хапшења и понављање избора немају везе са односима једне стране са Русијом, а друге са САД. Немојте мешати ствари.“Па ипак, може ли се Србија убедити да уведе санкције Русији?„Видите, не можемо да намећемо трећој земљи какву спољну политику ће водити. Желимо да земље кандидати за чланство у ЕУ ускладе своју спољну политику са заједничком европском. А спољна политика Србије није баш добро усклађена са нашом. Такав је случај и са Русијом. Али се морају узети у обзир специфичне околности сваке земље.“

Одбрамбена политика Европске уније у контексту рата у Украјини била је и главна тема новинарског самита Евранет плус. Жозеп Борељ је упитан да ли би успех украјинске офанзиве довео до бржег приступа Украјине Европској унији:

„Још једном, немојте бркати ствари. Рат је рат, а процес приступања је посебна ствар. Свакако да је руска агресија убрзала процес придруживања Украјине Европској унији. Обећано им је чланство у рекордном року. Радимо вредно и поштујемо наша обећања по том питању.“

„У октобру ће Европска комисија представити извештај о напретку Украјине. Али процес се заснива на објективним критеријумима, ово није бесплатан ручак или поклон, то се мора заслужити. И Украјина мора да спроведе неопходне реформе, које се одвијају веома брзим темпом. Данас, више него икада раније, украјински народ жели да буде члан Европске уније. То је чињеница која је можда и најважнија. Постоји политичка воља не само власти, већ и народа. А то може бити и подстицај за процес придруживања балканских земаља.“

Подршка Европске уније одбрани Украјине ће се наставити, категоричан је високи представник Европске уније:

„Ако сте у бољој позицији на бојном пољу, у бољој сте позицији за преговарачким столом. Зато непријатељства и даље бесне – јер сви разумеју да морате имати јаку позицију на бојном пољу како би дошло преговара. Нажалост, Русија не жели да заустави овај рат и Украјина мора да настави да се брани. А чињеница да рат може бити дуг зависи од ствари које нико не контролише. Са наше стране, морамо да наставимо да помажемо Украјини док се бори за свој опстанак. Русија не жели да заустави рат, али Украјина не може да престане да се брани. Једно је желети, друго моћи.“

Жозеп Борељ је нагласио да на свету више не постоје два пола, он је мултиполаран, па самим тим…

„Неопходно је прихватити ову реалност – бити у сложеној вишеслојности заснованој на мултиполарности. Ови полови су земље која ће, из неких разлога, у одређеном тренутку више нагињати на једну страну, а из других, у другом тренутку, на другу страну. Морамо научити да се носимо са овом сложеном реалношћу. Свет се не може свести само на сукоб између САД и Кине или на рат у Украјини. Ово је део веће, сложеније стварности, јер је политички пејзаж данас веома различит од онога што је био после Другог светског рата или Хладног рата.“

Истовремено, међутим, шеф европске дипломатије је признао да је битно ко је на власти у САД – републиканци или демократе:

„Сигуран сам да су ствари могле и могу бити другачије да је у Вашингтону био други председник. Сви су свесни да би став, предлози и расположење Доналда Трампа били другачији од оних које је демонстрирала администрација Џоа Бајдена. Сигуран сам да је једна од ствари које Путин очекује да ће се после следећих избора моћи да се суочи са другом америчком администрацијом. Можда Путин такође чека да се европско друштво умори од рата и напора који овај рат представља за нас. Али мислим да је овде Путин направио велики грешка. Велика је грешка мислити да је Русија јача, да је Украјина слабија, да су Европљани подељени и да је трансатлантска веза слаба. Управо супротно.“

Превод: Свјетлана Шатрић

Овај материјал је припремљен у оквиру европске радијске мреже „Евранет Плус“. Оригинални звучни запис на бугарском језику можете послушати ОВДЕ