Подкаст на српском
Величина текста
Бугарски национални радио © 2024 Сва права задржана

Представљен алманах „ходања по мукама Бугара“ у Титовој Македонији

Фотографија: БГНЕС

У Софији је недавно у Националној библиотеци „Св. Св. Ћирило и Методије“ одржана промоција књиге доц. Спаса Ташева „Борбе македонских Бугара за права и независност – 68 случајева у периоду 1944-1994. г“. Највећи простор у храму бугарске књижевности – информативно-каталошка сала, једва је примио бројну и шаролику публику – од политичара и дипломата до академских истраживача, македонских Бугара и новинара.


Као члан Парламентарног одбора за Бугаре у иностранству, Спас Ташев се још 2019. године упознао са оквирним ставом Владе Бугарске и са декларацијом Народног собрања о почетку преговора са Северном Македонијом о чланству у ЕУ. Према његовим речима, највећа слабост ових докумената је да се у њима говори о заједничкој историји Бугарске и Северне Македоније само до 1944. године. Тиме је Бугарска сама себе лишила историјских дешавања у 20. веку када се на територији данашње Северне Македоније појавило мноштво илегалних организација које су повеле борбу за бугарску ствар. Македонско-бугарска емиграција у САД, Аустралији и Европи развила је активну међународну политику за заштиту права етничких Бугара у Титовој Југославији. 

Како би актуелизовао став Бугарске, истраживач је отворио прашњаве кофере пуне стручне литературе, коју је 90-их година минулог века донео из САД, када је био гост на конгресима Македонске патриотске организације – МПО. Прочитао је све бројеве, у периоду од 1944. до 1994. године, водећег издања организације – „Македонска трибина.“ Обрадио је више од 60.000 страна стандардног текста.

Доц. Спас Ташев
„Требало ми је годину дана да све прочитам,“ каже доц. Ташев и наставља: „Питајте моју супругу и децу о томе. Имао сам доста сукоба са њима. Понекад су се зезали са мном, јер сам радио и за време празника. Али ми је то омогућило да створим једну целокупну слику о процесима који су текли тамо, мислим на репресије. Пописао сам прикупљене податке о репресијама, стварању тзв. македонског језика, стварању тзв. македонске цркве, о реакцијама македонско-бугарске емиграције у вези са поменутим процесима, о поштовању људских права и сарадњи са другим емигрантским организацијама, углавном са Хрватима и Црногорцима, а исто тако и са Албанцима, о делатности македонско-бугарске емиграције широм света.“

Тако прикупљена грађа за будућу књигу се сваке недеље, годину и по дана, објављује у наставцима у листу „Труд“, у рубрици „Непознате нове борбе Македоније.“ Недуго након тога је овај серијал текстова прештампан на веб-сајту „Трибуна.мк“ и наишао је на широк одјек у Северној Македонији. 


Председник Румен Радев је на промоцији књиге изјавио да је она карика која је недостајала аргументацији става Бугарске о европским интеграцијама Северне Македоније. Она покреће питање о Бугарима у Северној Македонији, о њиховом положају и правима. „Све до 2019. ова тема није постојала за бугарску спољну политику,“ истакао је он и додао:

„И нешто веома важно – управо на овом ставу почива и европско решење које је пронађено за време француског председавања – израда преговарачког оквира за Северну Македонију. Али има нешто још важније, јер када смо ми ово питање подигли на највиши ниво државе и почели смо да јавно и упорно говоримо о томе, Бугари у Северној Македонији су се, као што су и сами рекли, охрабрили и почели су и сами да причају о томе. Почели су да траже подршку од бугарских институција и ја сам их недуго након тога, исте године примио. Неки медији су о томе писали као сусрету без преседана у институцији председника, мада је то, признајем, био закаснели сусрет, али битније је да смо га иницирали и започели.“

Председник Румен Радев
Радев је такође подвукао да Бугарска Северној Македонији не поставља никакве нове услове у вези са почетком преговора Скопља са ЕУ. Софија само жели да Скопље одржи преузете обавезе које проистичу из преговарачког оквира ЕУ, који веома јасно и прецизно дефинише шта треба да се уради.

„Не можемо градити добросуседске односе и стабилну европску будућност говором мржње, фалсификовањем историје и увредама на рачун Бугара у македонским уџбеницима, не можемо је градити док се не отворе архиви специјалних служби, који садрже одговоре о погромима над Бугарима у Македонији и без рехабилитације невиних жртава, нити се може градити дискриминацијом грађана бугарске самосвести. Дужност Бугарске је да настави да ради са свим европским институцијама, са бугарском заједницом у Северној Македонији, са институцијама у Скопљу и са македонским друштвом на европским интеграцијама наших суседа. Софији је највише стало да Скопље што пре постане члан ЕУ јер нас већ 13 векова повезују заједничка историја, култура и традиције и ми имамо заједничку европску будућност,“ изјавио је шеф државе.

Превод: Ајтјан Делихјусеинова

Фотографиjе: Иво Иванов, БГНЕС



Последвайте ни и в Google News Showcase, за да научите най-важното от деня!

Више из ове категориjе

Митрополит врачански Григорије

Митрополит Григорије: Христос мора бити дочекан

У ишчекивању Христовог рођења, православна црква отвара своја врата за данашња богослужења која најављују испуњење тајне оваплоћења. „Позивам све вернике да присуствују свечаним богослужењима у славу Христовог рођења, како бисмо достојно дочекали..

објављено 24.12.24. 10.25

Копија чудотворне иконе Пресвете Богородице стигла у манастир „Свети Георгије Победоносац“ у Поморију

С благословом Његовог Високопреосвештенства сливенског митрополита Арсенија, у манастиру „Свети Георгије Победоносац“ у Поморију свечано је дочекана копија чудотворне атонске иконе Пресвете Богородице „Скоропослушница“. Према објави Бугарске..

објављено 18.12.24. 12.10

Перперикон уврштен међу 10 најзначајнијих светских локација по избору "Гардијана"

Перперикон, импресивни камени град Трачана у близини Крџалија у Бугарској, нашао се међу десет најзначајнијих светских локалитета који се морају посетити, према угледној класификацији британског листа "Гардијан". Овај изузетни археолошки локалитет..

објављено 16.12.24. 17.10