Европска комисија укинула је тзв. Механизам за сарадњу и верификацију, путем којег је пратила процесе у вези са владавином права у нашој земљи. Комисија у образложењу наводи да су Бугарска и Румунија у довољној мери испуниле своје обавезе и да се праћење може наставити путем општег механизма који је уведен за све земље ЕУ – са годишњим извештајима који прате владавину права у овим државама.

„Ово је гест поверења, на основу којег закључујемо да је Бугарска очигледно постигла нешто добро, без обзира на дуги период неизвесности и политичке нестабилности у којем смо се налазили скоро две године“, рекао је Адријан Николов, економиста са Института за тржишну економију у интервјуу који је дао за Радио Бугарску. „Међутим, то још увек не значи гаранцију за наш пријем у Шенген од следеће године. Није извесно да ли ће то бити последња препрека пред нашом државом на овом путу.“

Још увек су Аустрија и Холандија две земље чланице ЕУ које изражавају резерве у погледу приступања наше земље Шенгену. Разлога за то не недостаје, а то доказују и случајеви везани за безбедност на нашим границама.

„Не можемо а да не поменемо случај „Капетан Андреево“, који је показао у којој би мери Бугарска могла играти улогу спољне границе Шенгена“, подсетио је економиста. „Било је немогуће да овај скандал, везан за корупцију и оснивање приватне царинарнице, где се за мито обављају све врсте илегалних транспорта, не остави утицај на имиџ наше земље. Радње које је тадашња власт (четворострука коалиција између НП, ДБ, БСП и ПТН) подузела по питању окончања ове корупционашке шеме, можда су одиграле позитивну улогу, јер наши западни партнери вероватно и сада желе да виде исту жељу за борбом.“

Несугласице око чланства Бугарске у Шенгену почеле су још 2007. године када је наша земља примљена у ЕУ. Последњих месеци све је чешћи несметан пролаз већих група миграната на путу према западној Европи, које су у више наврата хватане у унутрашњости наше земље. То је такође допринело неповерењу према нашој земљи у погледу заштите граница. Њихово обезбеђење поново је доспело у жижу јавности почетком прошлог месеца, када је у свом дому у ћустендилском селу Ресилово преминуо Ангел Христов, за којим је трагао Интерпол. „Овај случај такође не представља нашу земљу и контролу граница у добром светлу пред земљама које гаје резерве у погледу нашег приступања“, уверен је Адријан Николов.

Тешко је утврдити губитке које Бугарска трпи због тога што није део шенгенског простора. Према неким проценама, кашњење транспортоване робе на границама доноси губитке у износу од око 100 милиона евра годишње за извознике и власнике транспортних предузећа. Нажалост, није могуће преговарати о накнадама за изгубљену добит за нашу земљу:

„Овде се ради о пословним односима и не постоји начин да буде надокнађено то што бугарски увозници нису имали лакши приступ тржиштима ЕУ од немачких или француских. Проблем ће бити решен када постанемо део Шенгена. Пре тога, морамо да прихватимо чињеницу да су наши политички проблеми до сада спречавали фундаменталну прилику да искористимо наше чланство у ЕУ.“

Што се тиче политичких снага у Парламенту, по питању Шенгена економиста не очекује озбиљне противречности, какве видимо по питању другог водећег циља Владе, а то је наше приступање еврозони. Према његовим речима, наше придруживање овој зони допринеће бар делимично решавању проблема недостатка радне снаге у привреди. Странцима који се налазе у нашој земљи такође ће олакшати приступ тржишту рада.

Превод: Свјетлана Шатрић

Фотографиjе: csreurope.org, Тони Тончев, BusinessGlobal