Бугарска наставља да губи становнике не само по основу ниске стопе наталитета, већ и због чињенице да многи људи одлазе у потрази за бољим стандардом живота.
У последњој деценији Бугарска је забележила највећи пад броја становника у својој савременој историји – она је за 10 година изгубила скоро 850.000 људи или 11,5% свог становништва. Према подацима Националног завода за статистику, број становника Бугарске пао је испод 6,5 млн и за само годину дана смањен је за још 35.000. Осим тога, Бугарска је на првом месту по негативном природном прираштају у ЕУ.
Овај тренд се интензивира, будућност је све забрињавајућа и ако се не предузму радикалне мере, ускоро ће овај процес бити неповратан, упозоравају стручњаци. И упркос томе што имамо демографску стратегију до 2030. године, она је само слово на папиру, казао је Валентин Сајков, председник Удружења „Грађанска иницијатива Бугарска 2050“. Према његовим речима, за промену ствари неопходна је опсежна и свеобухватна реформа у свим областима друштвеног и економског живота и пре свега у привреди.
“Без убрзаног привредног раста који би за једну деценију Бугарску приближио просечним европским показатељима када је реч о основним критеријумима попут бруто домаћег производа, продуктивности рада, просечног дохотка, не можемо очекивати преокретање тренда губитка становништва,“ наставља Валентин Сајков. „Али како бисмо достигли европски ниво у зацртаном року, бугарска привреда треба да оствари годишњу стопу раста од 7-8%. Бугарска је последњих десет година изгубила 850.000 људи – 500.000 по основу негативног природног прираштаја и 350.000 је отишло из земље. Дакле, миграција се може зауставити једино ако приходи Бугара буду упоредиви са оним Европљана и имају бољи животни стандард.“
Двадесет два посто људи старости између 18 и 35 година види своју будућност у Бугарској, показују резултати репрезентативног истраживања JTN Research. Истовремено, млади углавном неће да раде за почетну плату мању од 800 евра, а касније за цифру испод 1.150 евра. Око 49% испитаника рекло је да би се вратило у домовину ако добије адекватну пословну понуду.
„Баријера коју већина представника средњих генерација има по питању „тамо и овде“, није део терета који млади носе са собом,“ рекао је за БНР Дањо Димитров, извршни директор компаније JTN Research. „Све више и више се осећа мањак радне снаге на тржишту рада,“објашњава аналитичар и додаје да из тог разлога преко две трећине анкетираних младих људи улаже лична средства у доквалификацију.
„Наставићемо да губимо младе јер већ деценијама Бугарска нема свој национални идеал,“ каже Валентин Сајков и додаје: „Немамо идеју око које бисмо се ујединили и која би нас водила, немамо циљ коме да тежимо као јединствена нација, а не као збир појединаца. Наш задатак који се може постићи не само напорима нашег удружења, већ и истомишљеника јесте да израдимо бугарску националну доктрину кроз чију примену да пронађемо комплексно решење за горућа питања која политичари већ деценијама не могу да реше. Они ће је добити као готов производ – поклон од цивилног друштва.“
Антрополошка пустиња је појам који демографи користе да опишу регионе у којима постоји инфраструктура, али нема довољно људи. Нажалост, ако се не предузму мере, северозапад Бугарске – тачније Област Видин, чека таква будућност, с обзиром на то да трећину становника у том делу земље чине грађани старији од 65 година.
Наравно, регионална политика има кључну улогу у спречавању демографског суноврата.
Шта год политичари причали, најтачнији барометар расположења јавности били су и остали грађани који на властитој кожи осећају последице (не)дела представника власти. Ево шта су рекли становници Видина:
„Мој син је у Софији, јер овде нема посла. Он је здравствени радник. Локална болница је на издисају, а плате су мале. Ко би дошао да ради овде?
„Некада је у овом граду живело 60.000 људи, а данас је њихов број преполовљен,“ каже једна становница Видина, на чије речи се надовезује њен суграђанин:
„Остали су само пензионери, радници и полицајци.“
Хоће ли се вратити млади?
„Никад – категоричан је један становник подунавског града, а други додаје: „Млади се никад неће вратити. За повратак младих треба обезбедити посао и повећати плате. Са овим сад не можеш да спојиш крај с крајем, камоли да мислиш о некој будућности. Не видим неки развој – сви инвеститори после неког времена одустају, одлазе у веће градове или у суседну Румунију.“
„А Видин је иначе веома леп град,“ каже с нескривеним поносом једна старија госпођа. „Такву реку и парк нигде другде у Бугарској нећете видети. Овде је толико пространо и зелено. Тихо и мирно. Али кад нема посла није лако опстати.“
Текст: Дијана Цанкова
Извор: интервјуи Анжеле Каменове и Изабеле Борисове, Радио Видин – БНР, Тање Милушеве – Програм „Хоризонт“ – БНР
Превод: Ајтјан Делихјусеинова
Фотографиje: БГНЕС, Радио Видин, БНР-Ани Петрова
Од лондонских ресторана с „Мишлен“ звездама у чијим кухињама влада ужурбана атмосфера до сеоцета ушушканог у шумовитом срцу Родопа, животни пут Петка Шаранкова препун је неочекиваних преокрета и изненађења. После низа година проведених у Лондону, где је..
Успехе Бугарске на међународним научним олимпијадама у 2024. години приказује изложба "Фантастични умови". Отворена је поводом Дана народних будитеља (1. новембра) на "Мосту заљубљених" код Националног дворца културе у Софији, а остаће тамо до 15...
Резултати референдума о чланству Молдавије у Европској унији, као стратешког циља који ће бити уписан у Устав, додатно су оснажили проевропску перспективу ове земље, мада уз тесну разлику у односу на евроскептике. Ипак, у другом кругу председничких..