Сваки температурни екстрем нас тера да се запитамо да ли су врућине и жестоке хладноће резултат климатских промена или је људско памћење једноставно избрисало једну такву нелагоду ккаву смо већ доживели. Због тога и усред лета, када жива у термометру достигне 40. подеок, тражимо одговор у којој мери овакви метеоролошки феномени историјски гледано прате наш боравак на планети.

„Нормално је да су током лета температуре овако високе“, каже Анастасија Стојчева из Националног института за метеорологију и хидрологију БАН. „Било би необично да је лето хладно уместо што је 40, јер се то у нашој земљи ретко дешава.“

Синоптичар нас враћа у 1916. годину када је 5. јула у граду Садову на југу Бугарске забележен апсолутни рекорд од 45,2 степена. Наводи и остале године са топлим временом – 1927, 1965, 1988, укључујући и нама временски ближу 2000. када је лето било једно од најврелијих и најсушнијих.

„За сада се не предвиђа могућност да овај апсолутни рекорд у нашој земљи буде оборен“, каже Анастасија Стојчева. „Температура ће у Дунавској равници, у Горњотрачкој низији највероватније прећи вредност од 40 степени, али генерално до краја лета се не очекују температуре од 45 степени и више. Међутим, оне ће бити изнад климатског просека.“

Због тренутних и предстојећих врелих дана, Црвени крст Бугарске саветује да се напоље не излази у најтоплијем делу дана, али да се, уколико је то ипак неопходно, носи шешир, светла одећа и да се нанесе крема са заштитним фактором. Главна инспекција рада позива послодавце да предузму мере за смањење ризика на радном месту. У случају рада на отвореном, препоручује се више пауза и промена радног распореда.

А пошто врућина није добра ни за најздравије од нас, синоптичар нас позива да у послеподневним часовима останемо у хладу.

„Када смо у насељеном месту, током ових најдужих дана у години, температуре су највише између 16.00 и 18.00 часова“, додаје Анастасија Стојчева. „Управо тада сунце изазива загревање ваздуха који је близу површине земље. Ми ове температуре осећамо на висини од око 2 м и тако их меримо – у метеоролошкој ћелији, у хладу, где изложеност сунчевој светлости није директна, јер на загрејаном асфалту можемо измерити много веће вредности.“

Током врелих дана добро је пити више воде како бисмо избегли дехидрацију.

„Количина је 30 милилитара на сваки килограм наше тежине плус још 1 литар“, објашњава др Костадин Сотиров, председник Удружења лекара опште праксе у Пловдиву. „То значи да треба узимати 2-3 литра равномерно током целог дана, а не одједном ујутру или увече.“

Сви осећамо непријатност на врућини, али како она утиче на људе са здравственим проблемима?

„Људи са хроничним обољењима – углавном повишеним крвним притиском, осећају се боље по топлом времену, јер топлота шири крвне судове и кроз такав природни механизам крвни притисак пада“, каже др Костадин Сотиров. „Међутим, ако се то догоди изненада, то може довести до губитка свести и, док пада, особа може да се удари.“

И иако често посежемо за алкохолом по врућини – док се опуштамо на морској обали, на планинској хладноћи или приклештени свакодневним обавезама код куће, добро је придржавати се једноставног правила да уз алкохол пијемо и пуно воде. То се односи и на кафу, која такође доводи до дехидрирације организма. Али ако неким чудом успемо да се уздржимо од уноса алкохола и кафе, можемо направити најобичнији ајран – од правог јогурта, за тонус и снагу, како бисмо могли уживати у лету.

Текст: Дијана Цанкова

Извор: Интервјуи Дијане Дончеве из програма „Хоризонт“ и Антоније Попове са БНР Пловдив

Превод: Свјетлана Шатрић

Фотографие: БТА, архива