Загрљај се може сматрати универзалним језиком саосећања, разумевања и подршке. Понекад нас један загрљај може одвратити или мотивисати да донесемо неку одлуку. Међутим, за неке људе он може бити спас и дуго тражено уточиште, у којем ће се бар накратко осетити заштићеним и мирним. Управо такво место обезбеђује бугарско удружење „Отворено наручје“. Основано пре више од годину дана, мало после почетка рата у Украјини у фебруару 2022. године, оно окупља људе из Русије, Молдавије и Украјине, којима је главни циљ пружити помоћ онима којима је потребна.
Једна од иницијатива Удружења је одржавање летње школе у којој деца од 6 до 17 година старости уче или усавршавају своја знања бугарског језика. Поподневни часови пак су резервисани за екскурзије и упознавање бугарске природе, историје, традиције и културе. Идеја је да ова деца, која су приморана да напусте своју домовину, доживе лето које ће им дуго остати у срцима и сећању.
„Прошле године ову прилику је искористило 96 деце, а ове године их је већ 115, при чему је њих десетак из Сирије, Ирана и Ирака“, наводи у интервјуу Радио Бугарској члан Удружења Димитар Димитров:
„Украјинска деца, која чине већину у нашој школи, их веома добро прихватају. Велика је срећа видети да су деца толерантна, да прихватају и пружају помоћ другој деци, нека од којих још увек не знају добро бугарски језик. Морам рећи и то да наш тим наставника бугарског језика и педагога који организују програм у поподневним часовима представља невероватан спој надахнутих личности које дају све од себе“.
Њихови ђаци пак их често изненађују својом креативношћу и одличним тимским радом. На једном специјалном догађају у Софији, на којем су деца представила најважније знаменитости својих родних градова у Украјини – Одесе, Харкова, Херсона, Мелитопола, Кијева, Доњецка и других, наш колега Јоан Колев је имао прилику да разговара са неким од учесника Летње школе. Ево шта су му они рекли.
„Овде сам од марта прошле године – каже тинејџерка Тетјана Маланчук. – У Софији сам од самог почетка мог доласка и овај град ми се много свиђа. Морам признати да ме подсећа на мој родни град Херсон. Нисам похађала бугарску школу и не знам много о историји Бугарске. Знам, да је Левски био револуционар и посетила сам Музеј Левског у Ловечу. Знам да имате и фудбалски клуб који је име добио по њему.“
Викторија Аксјоненко је из Мелитопола и зна да у њеном граду живе Бугари, али не познаје много наших сународника.
„Сасвим мало знам о бугарској дијаспори и када је сада требало да припремим презентацију о мом родном граду, сазнала сам да је у њему, у знак поштовања, бугарским средствима подигнут споменик Хаџи Димитру. Познато ми је да се окупљају у једној згради и расправљају о различитим стварима, али друго не знам“, каже Викторија и наводи да ју је по доласку у Софију највише импресионирало то што у граду има пуно музеја. Омиљен јој је Музеј илузија, али има и још једно омиљено место – Национални дворац културе, који се допада свим нашим саговорницима.
Максим Диденкул је из Одесе. Иако је његова мајка бесарапска Бугарка, он не зна пуно о тој заједници осим то да је велика и сложна. Међу његовим омиљеним местима у Софији је Северни парк. Ево зашто:
„Тамо има мало људи и човек може да мирно шета и размишља, да слуша песме птица. Иначе, били смо на предивном фестивалу „Сурва“ у Пернику. Боравио сам и у Варни, где ми се такође много свиђа.“
Троје наших саговорника су рекли да би желели да остану у Бугарској и по завршетку рата у њиховој домовини. На разговор са децом се надовезао и Димитар Димитров:
„Гледајући како деца различитих националности и вероисповести размењују мисли, уче једно од другога, постајем свестан значаја онога што ми радимо у овом врућем лету – наводи он и додаје: Мени је важно да деца схвате да ће Бугарска бити њихов дом и када се рат оконча и моћи ће да бирају да ли ће се вратити у Украјину или ће остати код нас, у свом другом дому“.
Превела: Албена Џерманова
Фотографиjе: Удружење „Отворено наручје“, лична архива
Судија Владислава Цариградска из Окружног суда у Плевену добитница је престижне награде „Личност године“, коју додељује Бугарски хелсиншки комитет. Ова награда јој је додељена због њеног залагања у разоткривању нерегуларних односа и зависности у..
С приближавањем зиме, многи становници Европе постављају питање како ће сезона утицати на њихове финансије и да ли ће бити приморани да бирају, на пример, између топлог дома и пуног фрижидера. „ Бугарска домаћинства, као и европска, морају се..
Опстанак милиона људи широм света, који живе у условима рата, глади, болести и огромног очаја, свакодневно је на коцки. Нису ретки случајеви када је наш приступ према емигрантима из таквих земаља помао непријатељски. Можда је оно што су доживели..
Судија Владислава Цариградска из Окружног суда у Плевену добитница је престижне награде „Личност године“, коју додељује Бугарски хелсиншки комитет. Ова..
С приближавањем зиме, многи становници Европе постављају питање како ће сезона утицати на њихове финансије и да ли ће бити приморани да бирају, на..