Подкаст на српском
Величина текста
Бугарски национални радио © 2024 Сва права задржана

О својствима лековитог блата или „црног злата“ Поморија

Фотографија: Rawpixel

Блато које се извлачи из Поморијског језера има историју која сеже хиљаду година уназад. Први подаци о овом природном феномену и његовим лековитим својствима датирају из 547. године пре нове ере, а Трачани су га звали „Свето језеро три нимфе“. Данас центар за лечење блатом Специјализоване болнице за рехабилитацију у оближњем граду Поморије годишње привуче више од 10 хиљада пацијената. Они долазе управо због поморијског блата којим се лече плекситис, дископатија, радиколитис, артроза и други поремећаји мишићно-коштаног система. Али поморијско блато је најпознатије по ефекту који има на репродуктивни систем. „Могу да кажем да ми имамо више беба него сви центри за вантелесну оплодњу заједно у Бугарској“, објашњава др Георги Продромов, који у санаторијуму ради већ 40 година, у интервјуу датом Данијели Костадиновој са БНР-Бургас.

Лековито блато се добија од алги које крајем јула и почетком августа падају на дно језера. А у комбинацији са животињским и фитопланктоном, у анаеробном, тј. аноксичном начину пропадања, језеро производи само 1 милиметар слоја лековитог блата годишње. „Осим тога, блато садржи све женске полне хормоне, као и мушки хормон тестостерон“, каже др Продромов и додаје:


Блато се користи на следеће начине: на првом месту имамо наношење, тј. цело тело се облаже блатом на температури од 37-38 степени. Имамо и блатне купке – то је вода из језера плус блато. Младим женама са репродуктивним проблемима се, поред блата које се наноси на тело, у родницу ставља блато са свим активним састојцима и противупалним дејствима. На тај начин се делује против упала и дисфункције јајника. Имамо и слане купке – користимо их за деликатније процедуре“.

Поморијско блато се ни у ком случају не препоручује оболелима од рака и пацијентима са проширеним венама, високим крвним притиском или срчаним тегобама.

А шта да кажемо људима који се мажу лековитим блатом на обали Поморијског језера и да ли могу да очекују исто лековито дејство као у санаторијуму?

„Када се изложи светлости, блато оксидира и после 2 сата постаје сиво, тј. више није црно, што значи да губи својства. Мора се чувати на одређеној температури, без директне сунчеве светлости, иначе хормони у њему нестају. Пола сата након мазања одређених делова тела, блато почиње да се суши и треба га одмах испрати“, препоручује др Продромов.


Лечење блатом може се користити и као превентивна мера за заустављање процеса дегенерације болести зглобова, сазнајемо од директорке санаторијума у ​​Поморију др Маргарите Михајлове:

„Имамо много пацијената који су, захваљујући томе што су дошли на време јер их је овамо упутио лекар специјалиста, одложили, па чак и избегли замену зглоба или операцију дискус херније. Ове операције доводе до компликација и много су скупље од профилактичког лечења.

Специјализована болница за рехабилитацију у Поморију дуго је инсистирала на доношењу Закона о очувању налазишта блата у Бугарској. Неопходно и хитно је да овај закон буде донет, јер се због низа измена и интервенција човека сваке године смањује салинитет Поморијског језера, а тиме се уништава и његово највеће богатство – лековито блато.

Текст: Венета Николова

Извор интервју Данијеле Костадинове – БНР-Бургас

Превод: Свјетлана Шатрић

Фотографиjе: Rawpixel, БГНЕС



Последвайте ни и в Google News Showcase, за да научите най-важното от деня!

Више из ове категориjе

Ефтим Милошев

Рекордна летња туристичка сезона, али и све већи проблеми у сектору

Летња туристичка сезона ове године је била боља у сваком погледу чак и у односу на рекордну 2019. годину. Више је прихода, туриста, а било је и више сунчаних дана, изјавио је телевизији БТВ привремени министар туризма Ефтим Милошев. Министар је..

објављено 30.9.24. 09.09

Трајект ће превозити туристе од Истанбула до Бургаса

Турска бродска компанија ће од 11. октобра 2024. г. успоставити трајектну услугу између Истанбула и Бургаса. Трајект ће превозити углавном туристе који бораве у Турској и желе да морским путем дођу на једнодневни или дводневни излет у Бугарску, рекла је..

објављено 29.9.24. 11.15

Скоро 900.000 Румуна посетило Бугарску од јануара до јула о.г.

Укупно 897.000 румунских туриста посетило је Бугарску у периоду од јануара до јула 2024. г, од којих је више од 500.000 земљу посетило у периоду мај – јул. Варна, Несебар, Балчик и Софија су водеће дестинације у Бугарској међу румунским туристима...

објављено 28.9.24. 10.35