У Бугарској је од 2000. године до данас затворено 987 школа, показује извештај Министарства образовања и науке Бугарске. Као најчешћи разлог за овај потез наводи се све мањи број деце у њима. Међутим, постоји и обрнут тренд – тренд оживљавања старих и угашених школа. Пример таквог „процвата“ пронашли смо у општини Горна Малина у близини Софије, где је у селу Осоица група одлучних и мотивисаних људи удахнула нови живот запуштеној згради локалне школе. Већ годину дана школским двориштем и ходницима поново одзвања дечја граја.
„Школу су 1930. године изградиле избеглице које су се настаниле у селу Осоица после Кресненско-разлошког устанка,“ враћа нас у прошлост директор сеоске школе Татјана Захаријева и наставља: „Изградња нове школе био је један од примарних циљева мештана, због чега је тадашњи председник сеоске општине подигао зајам. Пројектант је био један италијански архитекта који је са собом довео и двојицу италијанских клесара који обучавају локалне каменоресце. Сви људи из села и околних места учествовали су у изградњи школе. У склопу школе је и сахат-кула која је проглашена спомеником културе. Школа је затворена пре три деценије и једино што је општина током свих тих година урадила била је замена крова. Иначе, све је у овој згради направљено са посебном пажњом и посвећеношћу, што ће јој омогућити да постоји још најмање 200-300 година,“ убеђена је гђа Захаријева.
Школа у Осоици је једна од 10.000 наставно-школских установа у 160 земаља света, које су акредитоване за вођење наставе по међународном програму престижног Кембриџ универзитета. То јој омогућава да размењује искуство са осталим престижним образовним установама и пружа својим ученицима прилику за даљу реализацију у било ком делу планете. Осим по међународном програму, школа ради и по програму Министарства образовања и науке Бугарске, уз појачано изучавање бугарског језика, историје, географије и математике.
„За нас је важно да деца остану повезана са природом, да имају времена за спорт, планинске походе, али да уз све то имају и добру академску позадину која ће им помоћи да изграде бољу будућност,“ рекла је Татјана Захаријева за Радио Бугарску. „Не желим да наша школа постане произвођач „шрафова и матица“ за велике корпорације. Ми стварамо људе, негујемо креативност и таленат деце како би поверовала у своје могућности и да могу да постигну све о чему сањају.“
Томе, наравно, доприноси и низ ваншколских активности, међу којима и позоришни клуб, музичка група, школске новине. У току су радови на изградњи кухиње, у којој ће се припремати здрава и укусна храна, и дома за ученике.
У свему томе Татјани помаже више од 20 професора из земље и иностранства.
„Да, професор музике је са Кубе. Зове се Иренија Васкес. Деца је обожавају због динамике на њеним часовима. Уз њену помоћ, ученици су написали песму о школи на своју музику и текст. Желимо да деца из општине Горна Малина и њене околине покрену свој радио-програм,“ не крије своје снове о школи и региону Татјана Захаријева, директор школе у селу Осоица.
Види још:
Превод: Ајтјан Делихјусеинова
Фотографиjе: Facebook/ Cosmos International School
Од лондонских ресторана с „Мишлен“ звездама у чијим кухињама влада ужурбана атмосфера до сеоцета ушушканог у шумовитом срцу Родопа, животни пут Петка Шаранкова препун је неочекиваних преокрета и изненађења. После низа година проведених у Лондону, где је..
Успехе Бугарске на међународним научним олимпијадама у 2024. години приказује изложба "Фантастични умови". Отворена је поводом Дана народних будитеља (1. новембра) на "Мосту заљубљених" код Националног дворца културе у Софији, а остаће тамо до 15...
Резултати референдума о чланству Молдавије у Европској унији, као стратешког циља који ће бити уписан у Устав, додатно су оснажили проевропску перспективу ове земље, мада уз тесну разлику у односу на евроскептике. Ипак, у другом кругу председничких..
Успехе Бугарске на међународним научним олимпијадама у 2024. години приказује изложба "Фантастични умови". Отворена је поводом Дана народних будитеља (1...
Од лондонских ресторана с „Мишлен“ звездама у чијим кухињама влада ужурбана атмосфера до сеоцета ушушканог у шумовитом срцу Родопа, животни пут Петка..