У Бугарској је 2022. године више од 150 особа постало жртве трговине људима, показују подаци Тужилаштва. Ово су само пријављени случајеви, колики је реалан број жртава остаје загонетка, али се проблем с овом врстом модерног ропства не сме игнорисати. Стручњаци саветују грађанима да буду будни и опрезни, те да не верују обећањима за лаку зараду. Али, ако се ипак догоди да упаднемо у замку „послодавца“, увек можемо потражити помоћ на Националној линији за борбу против трговине људима. Позиви на број 080020100 могући су са сваке тачке Бугарске и ЕУ, потпуно су бесплатни и уз гарантовану анонимност пријава.
Стручњаци нуде помоћ и против једног од најчешћих начина за привлачење нових жртава трговине људима – лажних огласа за посао на друштвеним мрежама. Они могу да провере веродостојност огласа и послодавца и да укажу на могуће замке.
Прошле године је на националну телефонску линију стигло преко 1.000 позива, од којих су 42 била од жртава трафикинга, сазнали смо од Монике Николове, директора Фондације „А21“, која управља 24-часовном Националном телефонском линијом за борбу против трговине људима.
„Људи који су одлучили да шансу за нови живот потраже у иностранству лако наседају на разне понуде за посао у области грађевинарства, пољопривреде или у некој другој сфери. Посао у иностранству за неке људе делује врло примамљиво јер им плата од 1.000-1.500 евра звучи као веома велик износ. Међутим, људи често не мисле да је животни стандард у тој земљи потпуно другачији, што значи да су и трошкови живота већи,“ прича за Радио Бугарску шеф фондације Моника Николова.
„Следећи свој сан они наилазе на људе који их уверавају да могу одмах да отпутују, да почну да раде и примају наведени износ. Међутим, већ по доласку у место, смештају их у нехуманим условима, терају их да раде од јутра до мрака без престанка и потпуно их изолују од света. Кад човек схвати да нешто није у реду, он покушава да узме новац који је зарадио и да оде. Али то није тако лако урадити јер му је послодавац покрио све трошкове – пута, хране и смештаја. Практично, радник послодавцу дугује новац, а износ који треба да врати често је огроман а раднику не дозвољавају да оде док не измири свој дуг.“
Сигуран знак по коме можете препознати такве и сличне огласе је брзина којом тзв. послодавац ступа у контакт и одговара на наша питања, као и могућност да већ сутра или до краја недеље отпутујемо јер су нам карта и смештај већ обезбеђени.
Моника нам открива још једну од чешћих техника које трговци људима користе у потрази за новом жртвом, независно од пола, старости и социјалног статуса:
„Има жена које су упале у шему трговине људима у циљу сексуалне експлоатације јер су их у њу увукли њихови партнери. Друштвене мреже стварају повољне услове и омогућавају трговцу да лако пронађе нову жртву. Ступају у контакт, почињу да разговарају и флертују, постепено он почиње да изолује девојку од породице и пријатеља, да је контролише, а понекад и живе заједно. Понекад флерт траје дуго и завршава се браком. Након тога он почиње да је експлоатише изводећи је из земље, уз договор да ће радити у иностранству, сакупљати новац и поново ће се вратити у земљу где ће имати леп живот.“
У случају унакажене девојке из Старе Загоре, који је последњих недеља узбуркао Бугарску, Моника Николова не види знаке насиља у породици, већ друге врсте злочина – трговине људима у циљу сексуалне експлоатације.
„Овде се ради о окрутности и мучењу, који су прилично хладнокрвни и подсећа нас на друге случајеве са жртвама трафикинга чија је сврха сексуална експлоатација, на којима смо радили. Реч је о женама које су биле жестоко мучене и све имају бројне ожиљке. Оне су преживеле, али су већ избрисане као људска бића,“ сматра шеф Фондације „А21“. „Врло често се то ради за застрашивање девојке ако се случајно усудила да каже да жели да оде јер не жели да се бави овим послом. Следи брутално премлаћивање и физичко злостављање девојке како би одустала од намере да напусти свог „послодавца.“ Често такво премлаћивање служи као пример и упозорење осталим женама да знају шта их чека ако одлуче да оду,“ рекла је Моника Николова.
Више о овој теми:
Превод: Ајтјан Делихјусеинова
Фотографиje: coe.int, pixabay
Гласање по инерцији. Гласање с последњом надом да ће сутра све бити у реду и да ћемо о изборима поново причати за четири године. То су били гласови разочарења од политичара, од нас самих, од оних тамо, који нису изашли на изборе. “Расположења су..
Изборни дан у главном граду Северне Македоније – Скопљу, протиче нормално, нема редова на бирачким местима. До поднева је гласало око 50 људи, а очекује се да ће до затварања бирачког места гласати преко 100 људи. У поређењу са претходним..
По седми пут у последње три године, Бугарска поново излази на биралишта у потрази за стабилном парламентарном већином. Као и на изборима одржаним у јуну ове године, излазност је слаба, а доминантан став грађана Софије, према резултатима анкете Радио..
Амбасада Француске и Француски културни центар окупили су врхунске научнике како би поделили своја искуства о научним изазовима на Антарктику и борби..