Локалитет „Крокодилите“ у региону Приморског, на јужном Црноморју, магнет је за љубитеље узбуђења. Рониоци аматери, уз помоћ искусних инструктора, управо овде почињу своју подводну авантуру. Услов је да нема јаког ветра и да је море мирно. Туристи добијају одговарајућу ронилачку опрему и детаљна упутства. „У области „Крокодилите” постоји предивна лагуна са ситном рибом, где људе обучавамо како да се прилагоде подводним условима, након чега се, елегантно, пратећи рељеф дна, спуштамо у већу дубину“, објашњава Тодор Попов из Ронилачког клуба „Посејдон“, који је и организатор ове атракције.

Док плутају у бестежинском стању, рониоци имају прилику да посматрају различите врсте риба и коралне гребене занимљивих обриса. А најузбудљивији тренутак наступа када се очи у очи сусретну са ... сиреном. Ова прелепа камена скулптура постављена је овде пре неколико година, са идејом да пробуди машту подводних путника.

„Направљена је у природној величини. Тешка је око 700 кг. Представља жену распуштене косе, прелепих груди и лица и подвијеног репа. Сирена, која се налази на дубини од 12 м, положена је на чисто стеновито дно, како је песак не би затрпао. На овом месту живи кавала, веома лепа риба провидних пераја и репа љубичастог врха, која се крије у малим пећинама високе стене, поред које се налази сирена. Ове рибе у јатима круже око ронилаца, а затим се враћају у своје пећине. Цела стена је прекривена црним шкољкама, а тамо где има шкољки, има и живота. Ту све врви од риба и ракова“, каже Тодор Попов.

Сирена није једина творевина људских руку која туристе привлачи да се спусте на морско дно. Пре 10 година, у непосредној близини камене скулптуре, 7 метара под водом, подигнут је параклис Св. Николаја Чудотворца, који у потпуности одговара канонима Бугарске православне цркве. 

На древном камену, који служи као олтар, постављени су крст и свећњак, а лик свеца је израђен у бронзи. У храму такође постоје и црквени текстови и други богослужбени предмети.

„Ми то можемо зато што смо бољи од шамана!“ Чим осетимо да нас туриста ухвати за руку и покуша да нам забије нокте у кожу, знамо како да га умиримо. И све док не почне да се осећа комфорно и не научи да дише под водом, не одмичемо се од њега. За подводне фотографије користимо GoPro. После ове слике могу да поставе на Инстаграм, Фејсбук, Тик Ток... 

Сликамо их код подводног параклиса, као и поред прелепе голе сирене која лежи са рукама иза главе, а после их наговарамо да на слике које објављују ставе срца са натписом „Волимо сирене“, „Волимо параклисе“, „Волимо роњење“. На крају им издајемо сертификат о завршеном програму „DiscoverScubaDiving“ са печатом нашег клуба, каже за крај Тодор Попов.

Прочитајте још:

• У граду Приморско отворен подводни православни храм

• Прва подводна уметничка галерија крај града Приморско

• Навршава се 60 година од почетка подводне археологије у Бугарској

Превод: Свјетлана Шатрић