„Када си најтужнија, помисли на песму“ – говорила је нашој познатој народној певачици Магди Пушкаровој њена мајка... и песма је постала њена судбина. Рођена је у априлу 1920. године у Малом Трнову, у југоисточној Бугарској, у централном делу Странџе планине, у породици избеглица из Једренске Трајије. Многе од својих песама, које је касније снимила, научила је још као дете. У њима се пева о протераним из свог завичаја Бугарима, о јунацима Странџе као што су Петко војвода, Инџе војвода, Георги Кондолов, о нестинарима… „На сцену нисам излазила ја. Излазила је наша Странџа – херојска, поетична, наша планина“ – говорила је за живота Магда Пушкарова.
Године 1944. ауторитативни жири ју је изабрао да пева уживо у програмима Бугарског националног радија. Касније је она пред руководством Радија инсистирала да траже још певача и песама из Странџанског краја. Предложила је да се организује аудиција у њеном родном крају. Она је међу првим певачима Државног ансамбла народних песама и игара „Филип Кутев“, коју је лично још у години основања Ансамбла (1951) позвао његов оснивач Филип Кутев.
За Тонски архив Бугарског националног радија снимила је преко 100 песама из Странџанског краја.
Ова наша истакнута народна певачица своју популарност дугује и концертним наступима са групама “Наша песен“ („Наша песма“), “Седјанка“ (“Прело“), „Българска песен“ („Бугарска песма“) са којима је обишла Бугарску и радовала бројну публику. Издала је 7 LP плоча, певала је на концертима у 25 земаља света. Магда Пушкарова је аутор мемоарске књиге о свом животу и уметничком раду. Године 2005. јој је за животно дело додељена награда „Нестинарка“ Међдународног фолклорног фестивала у Бургасу. Године 2006. фолклориста Михаил Букурештлијев је постхумно издао зборник народних песама са репертоара Магде Пушкарове, који садржи нотне записе 86 њених песама.
Магда Пушкарова је многим својим следбеницима помогла да крену путем професионалног певача. Међу њима је Манол Михајлов, који се радо сећа њених савета и порука:
„Магда ме прихватила као свог сина. Послушао сам свог деду Манола, који ми је рекао да јој се јавим, када одем у Софију, и кажем да желим да певам као она. Није ме знала, али је одмах рекла: „Дођи сутра увече и спремај песме за Радио“. Хтела је да будем њен следбеник и постала је мој учитељ. Када смо били заједно, увек смо певали. Говорила ми: „Манолчо, чекала сам да се појави певач из Странџе како бих му дала мелодије које су одличне за мушки глас“. Поклонила ми је преко 30 песама. Рекла ми је: “Кад одем са овог света, молим те, помињи име моје и мој певачки дух!“. Није ми само давала часове певања, него и савете како да се понашам на сцени. Без Магде Пушкарове тешко да бих данас био познати певач. Она ме инспирисала, заљубљен сам у њене песме. Заувек ће остати велика певачица из Странџанског краја, велика бугарска певачица.“
Превела: Албена Џерманова
Фотографиjе: Петар Папакочев, Ани Петрова
Према документима из османског доба, у близини данашњег села Биво љ ане у општини Момчилград, живело је више од 500 дервиша који су се школовали у текији Елмал баба. Овај верски центар у прошлости је важио за највећи дервишки центар у овом делу..
Рано ујутро момци и девојке се окупљају на ливадама да играју са сунцем. "Верује се да тада сунце игра, јер је летња дугодневица" – ово је по речима осмогодишњег Ива Илијева из Софије најважније што треба да знамо о Ивањдану. Иво је један од..
Регионални етнографски музеј у Пловдиву биће домаћин XVІ издања Недеље традиционалних заната, саопштили су организатори. Отварање ће бити уприличено 24. јуна, на Ивањдан , празник који jе у нашој народној традицији посвећен биљу и његовој исцелитељској..
Према документима из османског доба, у близини данашњег села Биво љ ане у општини Момчилград, живело је више од 500 дервиша који су се школовали у..
Променљиво облачно
Променљиво облачно, могућа киша
Претежно облачно