Подкаст на српском
Величина текста
Бугарски национални радио © 2024 Сва права задржана

Фестивал „Плави Дунав“ у Видину окупља народне ствараоце из свих делова Бугарске

Фотографија: vidin.bg

Четврту годину заредом Видин је домаћин Међународног фолклорног фестивала „Плави Дунав,“ који ће ове године трајати до недеље, 3. септембра.

Мисија фестивала јесте очување, промовисање и неговање бугарског народног стваралаштва, обичаја, културе и домаће производње. У те сврхе ће у оквиру три фестивалска дана на сцени наступити многи познати народни извођачи. На Летњој сцени испред Уметничке галерије „Никола Петров“ ће своје стваралачко умеће представити аматерски састави из северозападне Бугарске, као и групе из Ћустендила, Пазарџика, Варне, Свиштова и других места.

У близини централног градског трга биће постављени павиљони занатлија и произвођача традиционалних јела и пића. Данас ће Државни фолклорни ансамбл „Филип Кутев“ почастити госте и становнике града јединственим спектаклом.



Последвайте ни и в Google News Showcase, за да научите най-важното от деня!

Више из ове категориjе

Фотографија: Регионални етнографски музеј – Пловдив

Регионални етнографски музеј у Пловдиву помаже оживљавању старог заната филцања

Осећај унутрашње угоде и топлине – то је оно што ће обузти све оне који  посете Регионални етнографски музеј у Пловдиву  како би разгледали изложене предмете од вуне . Изложба „Бугарски филц – порука из антике“ представља древни занат, за..

објављено 13.7.24. 12.30

Традиционални празник кајсије у Тутракану

Подунавски град Тутракан окупља произвођаче кајсије из региона на традиционалном празнику „Тутракан – престоница кајсије“. Познаваоци овог укусног воћа у недељу ће се окупити 20. годину заредом. Како традиција налаже, биће представљене..

објављено 7.7.24. 10.05
Текија Елмал баба

Дервиши у нашим крајевима – легенде и мистерије које се везују за текију код села Бивољане

Према документима из османског доба, у близини данашњег села Биво љ ане у општини Момчилград, живело је више од 500 дервиша који су се школовали у текији Елмал баба. Овај верски центар у прошлости је важио за највећи дервишки центар у овом делу..

објављено 4.7.24. 11.20