Европски парламент је обавезао државе чланице да заједнички осигурају смањење потрошње енергије за најмање 11,7 одсто на нивоу ЕУ до 2030. године – тако да ће свака држава чланица ЕУ морати да уштеди у просеку 1,5 одсто годишње. Нова правила за повећање енергетске ефикасности добила су широку подршку у Европском парламенту, а да би закон ступио на снагу, такође мора да га одобри Савет. Известилац о Директиви о енергетској ефикасности – дански европосланик Нилс Фулсанг из Прогресивне алијансе социјалиста и демократа нагласио је да је дошао крај препорукама и да су започеле обавезе:

„Свакако су нам потребна строжа правила да бисмо остварили наше амбиције у погледу климе и енергетске независности. По први пут имамо Директиву о енергетској ефикасности која је обавезујућа за ЕУ ​​у целини. Поред тога, државе чланице појединачно морају применити мере предвиђене Директивом. Мораће да направе планове и покажу како могу да повећају енергетску ефикасност и смање потрошњу енергије. Овом директивом смо Европској комисији дали алате, а ако земље чланице не буду деловале, ако буду у заостатку или не буду дале реалну прогнозу како ће достићи критеријуме за уштеду енергије, онда ће Комисија имати право да их изведе пред лице правде.“

Подаци показују да 75% зграда у ЕУ има лоше енергетске перформансе. Зграде чине око 40% укупне потрошње енергије. Владе троше око 1,8 билиона евра годишње на потрошњу енергије. Државе чланице ЕУ сваке године ће морати да обезбеде реновирање најмање 3% јавних зграда (државна и општинска управа, предузећа, вртићи, школе, универзитети, болнице, старачки домови, социјалне установе итд.), у циљу постизања скоро нулте или нулте потрошња енергије.

Градоначелници ће бити главни реализатори постављених циљева. Морају да уведу мере за смањење потрошње и рачуна за осветљење и грејање. Према мишљењу експерата из Министарства за регионални развој и јавне радове, 93% зграда у Бугарској је енергетски неефикасно и потребно им је реновирање. У нашој земљи не влада велико интересовање за санацију: према последњим подацима, из јуна месеца, 113 општина није поднело ниједан захтев за бесплатну санацију објеката.

Општина Русе, у којој живи више од 178 хиљада људи, једина у Бугарској је укључена у глобалну кампању „Трка до нуле“ за постизање нулте емисије угљен-диоксида до 2050. године. Град је 2.800 светиљки за уличну расвету заменио новим штедљивим лампама и активно ради на побољшању енергетске ефикасности. Градоначелник Пенчо Милков поздравио је директиву ЕУ и појаснио да је, према Плану опоравка и отпорности, општина Русе већ дала предлоге за санацију општинских зграда.

Потешкоће:

„Управа која додељује новац захтева да инвестициони пројекти буду готови пре, а не након подношења захтева – техничке спецификације, енергетска истраживања, што је прилично скупо. Рецимо, да би школа поднела захтев за санацију зграде, за припрему комплетне документације потребно је 60-70 хиљада лева и, у ствари, то или исцрпљује део буџета, или новац мора да обезбеди општина.“

Која су могућа решења:

„Ништа нас не спречава да подесимо параметре до одређеног износа у левима по квадратном метру, да дозволимо општинама да слободно склапају уговоре о јавној набавци, јер ће нам то дати одрешене руке. Нећемо трошити превише новца, нећемо губити ресурсе, јер извршавамо јавне набавке за сваки пројекат, за сваку проверу енергетске ефикасноти, а то нас административно кочи, јер не само да нас оптерећује, већ одлаже процедуре за неколико месеци.“

За мале општине попут Панађуришта, где живи мање од 25 хиљада становника, средстава за енергетску ефикасност је немогуће издвојити, категоричан је градоначелник Никола Белишки:

„Поздрављамо идеју о уштеди енергије којој ЕУ тежи, али је то скоро немогуће остварити за тако кратко време. Не знам како ће функционисати општине, социјалне службе, одвоз смећа, улична расвета и све то одједном. Општинске зграде у селима која припадају општини нису саниране, а што се тиче јавних објеката, реновирано их је највише 30%. Чак и ако покушамо да достигнемо 30-40%, све остало је немогуће са буџетима које имамо на располагању.“

И за мале и за велике општине, идеја о испуњавању услова енергетске ефикасности је добра, али мора да буде покривена циљаним фондовима ЕУ.

Према речима копредседника странке „Зелени“, актуелног посланика коалиције НП-ДБ Владислава Панева, програм санације који је спроведен у Бугарској наишао је на бројне критике, углавном због лошег квалитета извођења радова:

„Пре свега, зашто је до овога дошло – пошто је цео програм у потпуности финансиран из државног буџета, а домаћинства која живе у овим становима не прате стриктно квалитет извршења санације, резултати су лошији. Опција коју видим у будућности је, прво, да се Закон о обновљивим изворима енергије промени у правцу енергетских задруга, како би имало смисла улагати и у енергетску ефикасност и у обновљиве изворе енергије, што би на крају смањило и потрошњу и рачуне за струју у домаћинствима. Шта Бугарска треба да уради: прво, мора бити уведена законска регулатива према којој ће за јавне зграде енергетска ефикасност бити загарантована током изградње. И друго, старе јавне зграде треба да прођу довољно јак програм санације који ће значајно смањити трошкове енергије. Предност Бугарске је што смо земља која троши највише енергије у ЕУ и лакше нам је остварити уштеду од 1,5% годишње него земљама са традицијом добре и квалитетне градње.“

Енергетска ефикасност је најчистија и економски најефикаснија мера за превазилажење различитих енергетских зависности. У контексту заједничких напора, где је Бугарска, шта јој недостаје и како усвојена директива може убрзати процес имплементације енергетске ефикасности? У интервјуу који је дао за БНР, стручњак из Удружења „За Земљу“ Светослав Стојков, који активно ради на приступу програмима санације зграда, примећује низ несавршености у бугарском искуству:

„Темпо санације зграда у Бугарској је изузетно спор, али то се објашњава низом проблема: постоје реформе које још увек нису спроведене, укључујући дефиницију „енергетског сиромаштва“, која чека да буде изгласана, реформу „све на једном шалтеру“, која треба да пружи информације о свим програмима који крајњем потрошачу могу бити од користи у циљу побољшања енергетске ефикасности, а оно, што је можда и најважније је дугорочно планирање на нивоу државе, јер такво дугорочно планирање недостаје. Постоје програми који се покрећу и прекидају и није јасно да ли ће одређени програм по завршетку бити замењен новим, а то ствара доста проблема како локалним властима које покушавају да планирају санацију својих зграда у општинама тако и бизнису.“

Господине Стојков, еколошке организације попут Ваше, већ дуго се залажу за уштеду енергије, у вези са климатским променама. Да ли сматрате да обавезне мере које је изгласао Европски парламент и чија ће примена бити предмет посебног праћења могу бити ефикасне?

„Сматрам да је гласање о Директиви о енергетској ефикасности корак у правом смеру, али кључна ствар су мере предвиђене изгласаним текстом, које ће допринети бољем праћењу уштеде енергије, бољем праћењу постигнутих резултата енергетске ефикасности. Али морамо да видимо да ли ће ови циљеви бити остварени. У сваком случају, стопа санације зграда у Европској унији последњих година није успела да достигне 3% годишње што је циљ који је постављен на глобалном нивоу ЕУ, а да не помињемо појединачне случајеве попут Бугарске, где је темпо заиста сувише спор. Међутим, од кључног значаја је обавезујућа природа низа директива, докумената и финансијских подстицаја како би се постигли циљеви који су постављени у овим документима и директивама.“

Које су хитне мере којима би се, по Вашем мишљењу, могао превазићи овај вакуум и захваљујући којима би они од којих зависи имплементација могли радити синхронизовано и успети да реализују све што је неопходно?

„Постоји неколико важних ствари. Ако погледамо последњи програм санације вишепородичних стамбених зграда, приметили смо недостатак капацитета, приметили смо да, када почне масовна санација зграда, нема довољно људи који би је извршили. Због тога све треба да се испланира, треба да буде јасно када и шта ће се радити, како би општине, предузећа и образовне институције могле да испланирају цео процес. А једнако важна ствар је и поједностављење бирократије, процеса аплицирања, законског оквира, контроле квалитета спровођења процеса, разних финансијских инструмената који допуњују грантовско финансирање, које, наравно, могу користити и општине, ако је реч о јавним зградама. Сматрам да је од изузетне важности да имамо алате помоћу којих можемо да коригујемо државне политике, јер је једна од најважнијих ствари које сам приметио у последње време недостатак транспарентности у доношењу одлука.”