Словенија уводи полицијске контролне пунктове на својим границама

Словенија ће увести полицијске контролне пунктове на својој територији у непосредној близини граничних прелаза, укључујући и границу са Хрватском. Шенгенски режим остаје на снази и преко некадашњих граничних прелаза ће бити омогућено кретање без икакве контроле, али ће на територији Словеније постојати полицијски пунктови на којима ће полиција заустављати и проверавати поједина возила. Како преноси портал 24ur, Словенија ће полицијске пунктове увести због илегалних миграција, по узору на Италију. Словеначка влада не размишља о увођењу граничних контрола са Хрватском, упркос великом порасту илегалних улазака миграната, изјавио је словеначки државни секретар у Министарству спољних послова Марко Штуцин.

Porsche гради фабрику електричних бицикала у Хрватској

Немачки произвођач луксузних аутомобила приводи крајупланове за изградњу фабрике погонских система за електричне бицикле у Хрватској, дознаје Јутарњи лист. Биће то прва фабрика ове компаније у Хрватској и њена прва гринфилд инвестиција у локалну индистријску производњу. Лист наводи да детаљи о Porsche-овој фабрици погона за електричне бицикле засад нису познати, али је реч о другом значајном улагању у локалну производњу у области мобилности у Хрватској, након што је локална компанија Rimac Group најавила и кренула у изградњу властите фабрике електричних аутомобила у близини Загреба. Пре доласка у Хрватску, Porsche Group је преко Porsche eBike Performance за 13,3 милиона евра купила хрватски стартап Greyp Bikes, управо од Мате Римца, власника Rimac Group.

Август 2026. године крајњи рок за замену личних карата у Грчкој

Грци сада могу да поднесу електронски захтев за издавање машински читљивих личних карата по стандардима ЕУ и САД, пренела је БТА. Сви грађани су дужни да своје личне карте замене до 3. августа 2026. године.  Нове личне карте имаоцима дају могућност да наведу информацију о крвној групи и резус фактору, али њено уписивање није обавезно. Фотографисање за докуменат и узимање отисака прстију сада ће се обављати електронски на лицу места. Предлог за замену личних карата изазвао је незадовољство код једног дела грчких грађана. У Солуну и Атини организовани су протести због теорија завере према којима ће у нове личне карте бити уграђени чипови који ће властима омогућити праћење имаоца. Власти су одбациле овее спекулације. Професионални фотографи су се такође су изразили своје незадовољство рекавши да ће им нови документи „узети хлеб из руку”.

Румунија најавила тужбу против Аустрије због блокаде уласка у Шенген

Ако Аустрија у децембру поново искористи своје право вета по питању уласка у Шенген, Румунија ће се обратити Европском суду правде и затражити од Европског савета, Европске комисије и Европског парламента да заједно са Румунијом буду стране у поступку. Ово је за телевизије Antena 3 и Digi 24 изјавио румунски премијер Марсел Чолаку. „Све док сам ја премијер, нећу прихватити да лицемерје аустријског канцелара и његово понижавање Румуније. Након што је одобрио улазак Хрватске у Шенген, он не може да дође и каже да не прихвата Румунију и Бугарску“, прокоментарисао је Чолаку и подсетио да Румунија због неуласка у Шенген трпи штету која износи најмање 2% БДП-а. Упитан да ли ће, као одговор на аустријски вето, Букурешт аустријским званичницима онемогућити приступ форумима НАТО-а, премијер је одговорио: „Категорично, да.“

На северу Косова поново проливена крв

На српској барикади на северу Косова 24. септембра један косовски полицајац је убијен, а још један је рањен. Као одговор, власти су опколиле групу од 30 тешко наоружаних Срба у манастиру код села Бањска. У пуцњави су убијена четворица Срба. Шест особа је рањено и ухапшено. После састанка у Београду са амбасадорима САД, Велике Британије, Италије, Немачке и Француске, председник Србије Александар Вучић за догађаје је окривио политику косовског премијера Аљбина Куртија. Вучић захтева да се косовска полиција повуче са севера Косова и да је замене трупе мировне мисије KFOR. Приштина је позвала Београд да преда учеснике сукоба који се крију у Србији, пренео је REUTERS. „Још увек напорно радимо на томе да сазнамо тачно како и ко је одговоран и зашто“, прокоментарисао је амерички амбасадор у Приштини Џефри Ховенијер. „Ово није била група појединачних грађана који су се спонтано окупили да изразе забринутост. Била је то обучена, организована група. А то значи да иза њих стоје неке структуре које их обучавају и дају им опрему“, нагласио је дипломата. Ниједна група још увек није преузела одговорност за овај напад.

Саставио: Иво Иванов

Превод: Свјетлана Шатрић