Већ четврти дан у Бугарској се одвијају протести рудара и енергетичара, који блокирају путеве и кључна места у Бугарској. Запослени у овом сектору противе се Територијалним плановима за праведну транзицију старозагорског, перничког и ћустендилског региона угља који су објављени на сајту Министарства енергетике. Они су такође одбили су да се одазову позиву за састанак који је у недељу упутио премијер.
„Власти морају да нађу начин да са нама преговарају. Ми више нећемо мрднути прстом, ма шта се десило. Министар каже да ниједан капацитет неће бити затворен до 2038. године, али у плану пише до 2030. године – ограничење на 1.600 мегавата. Ако то није гашење, шта јесте?“, упитао је реторички Георги Господинов, председник Конфедерације независних синдиката Бугарске (КНСБ) у ТЕ „Мини Марици-исток”.
Премијер Николај Денков је након ванредне седнице Владе дао уверавања да се већ ради на томе да се запосленима у овим електранама омогући да се преквалификују и запосле у истом региону. Према речима премијера, „рад на територији рудника, на њиховој рекултивацији и трансформацији, како би могли бити кориштени за развој бизниса, индустрије, нових технологија, трајаће још најмање 10 година након затварања рудника тако да ће, заправо, за људе у овом региону, са постојећим квалификацијама, посла бити још дуги низ година након што термоелектране и рудници буду затворени као извори угља.“ Радници у овом сектору нису такође одушевљени ни могућношћу да добију до 36 плата уколико одлуче да напусте посао у рудницима.
Према речима председнице Самосталног синдиката радника енергетике Бугарске Марине Митове, протести ће се наставити док поверење између Владе и радника из овог сектора не буде поново успостављено: „Лопта је у рукама Владе. Желимо да видимо посвећеност, а не само празне приче“, рекла је она за БНР, коментаришући да незадовољство људи изазива непостојање конкретних одлука: „Прича се да ће бити инвестиција. Прича се да ће бити посла, али ...“
„Потребно је пронаћи баланс. Држава пре свега треба да следи своје сопствене циљеве – економске, социјалне, све заједно. Недостатак енергетске стратегије је главни проблем наше државе. Не можемо да предузимамо хаотичне потезе. Свака одлука у сектору енергетике која буде донесена данас, имаће ефекат за 10 година. А ми већ годинама вучемо потезе на слепо. Свака следећа влада има своју визију, доноси хаотичне одлуке. Ни у једној другој земљи не постоји таква небрига“, прокоментарисала је Марина Митова.
„Тренутно се из ових термоелектрана обезбеђује између 40 и 60% основне производње електричне енергије. Док не нађемо техничко решење за ово питање, било шта друго што би се урадило било би сулудо“, категоричан је председник Конфедерације рада „Поткрепа“ Димитар Манолов:
„Планови за праведну транзицију треба да буду достављени након свеобухватне јавне расправе“, додао је синдикални лидер, подсећајући да је на састанку са премијером који је одржан пре скоро два месеца затражено хитно одржавање ових разговора: „Чини ми се да се власти свим силама и смишљено труде да глас народа до њих не допре. Јер није питање шта, већ када?“
„Индустрија минерала и сировина је изузетно важна за економију земље“, прокоментарисао је за БНР инжењер Иван Митев, извршни директор Бугарске рударско-геолошке коморе:
„Ми се ионако већ се суочавамо са озбиљним проблемима на међународним тржиштима у погледу цена, производње, трећих земаља, а у једном тренутку имаћемо и несигурне базне капацитете – ово ће за све нас, који смо већ сада у неравноправној конкуренцији са остатком света, изазвати огромне потешкоће. Да бисмо одржали нашу економску конкурентност, потребни су нам базни капацитети“, нагласио је експерт.
Међутим, заменик министра енергетике Красимир Ненов је уверио да је енергетска безбедност у нашој земљи загарантована. Мини „Марица исток” и ТЕ „Марица изток 2” радиће безбедно и поуздано током јесенско-зимског периода.
Председник Управног одбора Института за енергетски менаџмент Славчо Нејков позвао је надлежне да припреме стратешку енергетску визију земље:
„Влада треба да изађе са писаним документом у којем ће који дан по дан, корак по корак, објаснити шта ће се дешавати и по питању радних места, и по питању енергетског микса, и по питању демографије – све то је повезано. Поуздам се у здрав разум.“
Један од симбола бугарског новинарства и интернационалиста Иван Гарелов напустио нас је у 81. години. Чувени телевизијски водитељ и аутор емисија политичког садржаја преминуо је јутрос у болници „Пирогов“ где је примљен средином јула због повреде мозга...
Не постоји тачна статистика о очекиваном броју шумских масива изгорелих у пожарима у нашој земљи овог лета. Према подацима Европског информационог система о шумским пожарима, у Бугарској се сваке године дешава око 600 таквих инцидената. Сваке..
Игре, филмске пројекције, посматрање птица и концерти на отвореном само су неки од догађаја у оквиру Седмог издања Фестивала лешинара, који ће се одржати од 6. до 8. септембра у граду Маџарову. Празником ће бити обележен Међународни дан лешинара –..
Неколико дана пре почетка нове школске 2024-2025. године појавила се идеја о потпуној забрани мобилних телефона у школама. Главни разлози за овакву..
Прошле године, док је економија Европске уније трпела због галопирајуће инфлације и стагнације раста, председница Европске комисије Урсула фон дер..
Већина Бугара показује трајно поверење у демократске моделе, Европску унију и, уопштено, у демократски свет. То показују резултати истраживања..