Европски парламент прошле недеље је изгласао Европски акт о слободи медија. Циљ је да се обезбеди медијски плурализам и медији заштите од државног, политичког, економског или приватног мешања. Овако изгледа ситуација са медијима у Заједници према мишљењу европосланице из Прогресивног савеза социјалиста и демократа Елене Јончеве:
„Контролисани медији, притисак владајућих и пословних интереса на новинаре, стапање политичке моћи и медија – то је реалност у Европи данас, а пад поверења у јавне и приватне медије логично достиже своју критичну тачку. Циљ Европског акта о слободи медија није цензурисање или регулисање медија, циљ је да се олабави притисак бизниса и власти, да се створе услови за независно новинарство."
Неки од предлога су да се забране сви облици мешања у уређивачке одлуке медија, као и спољни притисак на новинаре како не би били принуђени да откривају своје изворе, да се не дозволи приступ шифрованим садржајима на њиховим електронским уређајима и праћење помоћу софтвера. Његова употреба ће бити дозвољена само ако постоји налог независног судског органа због истраге о тешком злочину као што је тероризам или трговина људима.
Парламент жели да обавеже све медије да објаве информације о својој власничкој структури. Медији, укључујући онлајн платформе и претраживаче, морају да извештавају о средствима која добијају од државног оглашавања, као ио државној финансијској подршци. Предвиђено је оснивање Европског савета за медијске услуге, који би био правно и функционално независан од Комисије и способан да делује независно, као и независне „експертске групе“ која би представљала медијски сектор и цивилно друштво и била саветодавни орган овог новог савета.
Превод: Свјетлана Шатрић
Овај материјал је припремљен у оквиру европске радијске мреже „Евранет Плус“. Оригинални звучни запис на бугарском језику можете послушати ОВДЕ
Прошле године, док је економија Европске уније трпела због галопирајуће инфлације и стагнације раста, председница Европске комисије Урсула фон дер Лајен задужила је бившег гувернера Европске централне банке и бившег премијера Италије Марија Драгија..
Неколико дана пре почетка нове школске 2024-2025. године појавила се идеја о потпуној забрани мобилних телефона у школама. Главни разлози за овакву одлуку су слаб школски успех, расејаност ученика и, пре свега, погубни утицај на дечју психу, али и..
Спомен-плоча Атанасу и Љубомиру Далчеви откривена је у Солуну на иницијативу Бугарске новинске агенције (БТА) и Генералног конзулата Републике Бугарске у том граду. „Бугарска треба да обележава места широм света где су живели познати и значајни..
Спомен-плоча Атанасу и Љубомиру Далчеви откривена је у Солуну на иницијативу Бугарске новинске агенције (БТА) и Генералног конзулата Републике Бугарске у..
Неколико дана пре почетка нове школске 2024-2025. године појавила се идеја о потпуној забрани мобилних телефона у школама. Главни разлози за овакву..
Прошле године, док је економија Европске уније трпела због галопирајуће инфлације и стагнације раста, председница Европске комисије Урсула фон дер..