17. октобра у Националној опери и балету у Софији певачица Нели Рангелова ће прославити 45 година уметничког рада концертом „На бис“. Почетак је у 20,00 часова.

Она је наш предлог за разговор радо прихватила и с узбуђењем поново истакла важну улогу БНР у њеној музичкој каријери: „За мене су БНР, Први студио Радија, света места. Веома сам срећна и захвална што је моја каријера почела управо тамо“.

Године 1982. млада певачица је била на једној сцени са Биг бендом БНР, али овог пута као победник у оно време највећег музичког форума код нас и на Балкану – Фестивала „Златни Орфеј“. Остало су песме, фестивали и турнеје – дугачка прича, како би неки рекли. Успомена на једну љубав и један живот – отпевала би Нели Рангелова.

Концерт на сцени Софијске опере и балета је за њу веома посебан не само због упечатљивог повода, већ и због самог места, јер је њен сан из детињства био да постане балерина. „Али је смисао за музику и певање превагнуо“ – каже она данас у шали. Опера је за њу попут храма у којем је још присутан дух неких од највећих оперских гласова и талената које је наша земља дала свету. Чаробно место које најбоље одговара чаробној бајци о дугогодишњој каријери Нели Рангелове.

Мало је оних који знају да је Нели Рангелова једна од мало домаћих уметника који су још почетком 80-их година минулог века отишли у Америку. Неколико месеци након освајања награде за најбољег извођача на фестивалу „Злати Орфеј“, припала јој је и Велика награда на музичком фестивалу у Индепенденсу, у америчкој савезној држави Канзас и постала је почасни грађанин Канзаса.

„Имала сам пуно предлога да наставим каријеру у иностранству, али у оним годинама у којима сам ја одрасла, у којима је кренула моја каријера, увек сам била свесна једне ствари: ако човек не говори добро језик одговарајуће државе, неће се осећати сигурним. Бар тако је било са мном. Нажалост, тада смо у школи учили руски језик и евентуално немачки као други страни језик. У Монтани (бел. прев. родном граду певачице) нема где да се научи енглески. Увек сам имала комплекс због тога“ – враћа се назад у време Рангелова.

„Нисам се променила и понекад сам наивна, емотивна, осетљива и причљива особа каква сам одувек била. Музика је за мене срећа, музика је срце. Добијаш љубав, али је прво дајеш. Овај осећај не могу описати.“

На питање која је њена омиљена песма, Нели одмах одговара: „неотпевана песма“. Јер за њу су песме као врхови о којима сањаш, освајаш и остављаш за собом на путу ка следећем врху, у име љубави и публике.

Превела: Албена Џерманова

Фотографије: Facebook / Nelly Rangelova, Ани Петрова, БТА