Украјински увоз житарица постао је линију раздвајања између Брисела, неких земаља чланица Европске уније и Кијева. Након што је Европска комисија 15. септембра донела одлуку да укине постојећа ограничења на увоз житарица из Украјине у Пољску, Мађарску, Словачку, Бугарску и Румунију, три од тих земаља су одмах увеле једнострану забрану, а друге земље чланице, као и Кијев, критиковале су их, рекавши да раде против закона иу корист Русије. Са своје стране, Пољска, Мађарска и Словачка су свој став оправдале да тиме штите своје пољопривреднике од јефтиног увоза.

Брисел је своју одлуку о укидању забране образложио чињеницом да су од њеног увођења овог пролећа већ нестали разлози који су изазивали тешкоће за пет држава, суседа Украјине. Поред тога, Европска комисија је навела да пољопривредна добра увезена из Украјине испуњавају све европске захтеве. Потпредседник Европске комисије Валдис Домбровскис је објаснио:

„Што се тиче забране увоза украјинских прехрамбених производа која је до сада била на снази, у овом тренутку нема видљивог нарушавања тржишта хране ових пет земаља, тако да немамо намеру да продужавамо забрану. Такође треба напоменути да се радило о искључиво превентивној, односно привременој, а не трајној мери, што би подразумевало неограничен рок њеног важења.“

Одлука о укидању забране донета је након што је сама Украјина предложила увођење режима лиценцирања за увоз својих пољопривредних производа како би се избегле нове потешкоће и преплављење тржишта суседних земаља.

„Такве мере биће предузете на украјинској страни и очигледно је да ће Европска комисија наставити да прати развој ситуације. Ако дође до поремећаја тржишта и постоји оправдана потреба за мерама, онда остаје могућа могућност поновног увођења забране. Оно што је сада важно јесте да све државе раде у духу компромиса, да делују конструктивно и да активно учествују у проналажењу решења за проблем. И, наравно, најбоље је да се земље чланице уздрже од предузимања једностраних мера“, нагласио је Домбровскис.

Пољска, Мађарска и Словачка не само да нису послушале савет Домбровскиса, већ су одмах, следећег дана, након укидања забране, увеле једнострана ограничења.

Мађарска је најавила да ће затворити своју границу за 24 украјинска производа, док се забрана која је до тада била на снази односила на само четири производа. Мађарски премијер Виктор Орбан написао је на друштвеној мрежи „X”:

„Време је да узмемо ствари у своје руке! Украјински пољопривредни производи намењени Африци преплављују централноевропска тржишта. Бирократе у Бриселу поново затварају очи пред проблемима европских фармера.“

Семе раздора је посејано и тензије су порасле након што је Украјина изјавила да подноси жалбу против три земље Светској трговинској организацији, а председник Володимир Зеленски је у говору у Генералној скупштини УН рекао да се неке земље само претварају да су солидарне са Украјином тако што индиректно подржавају Русију. Уследила је реакција пољског председника Анджеја Дуде:

„Постоје пословни кругови који имају интересе у Украјини који желе да се украјинско жито што пре прода на тржишту, чак и по најнижој цени. Морамо да се заштитимо од овога.Било би лепо да Украјина није заборавила да добија помоћ од нас, а да смо и ми транзитна земља за украјинске производе.“

Пољски премијер Матеуш Моравјецки отишао је корак даље, рекавши да Варшава, кључни савезник Украјине од почетка рата, неће више испоручивати оружје Кијеву.

Ову изјаву је накнадно ублажио председник Дуда, рекавши да је премијер мислио мислио само на ново оружје које је Пољска управо добила. Дато је уверавање да ће Варшава наставити да помаже Украјини, али „не по цену дестабилизације пољског тржишта”.

Поједини аналитичари су приметили да су ескалацији проблема допринели и унутрашњи политички аргументи, укључујући предстојеће изборе у Пољској и Словачкој и жељу власти да привуче подршку пољопривредника.

Европска комисија је упозорила на могућност покретања кривичног поступка због увођења једностраних мера. Неке земље чланице ЕУ су чак биле слободне да упуте критике другим члановима заједнице. Луис Планас Пучадес, министар пољопривреде Шпаније, која тренутно председава Саветом Европске уније, директно је назвао незаконитим поступке Пољске, Мађарске и Словачке:

„Чињеница да било која земља чланица, не дајем оцену за конкретну државу, предузима једностране радње које ограничавају приступ јединственом тржишту, чини ми се као нешто што је у супротности са законом. Али Европска комисија тек треба да донесе одлуку.“

Критике због ограничења увоза стигле су и из Берлина и Париза. „Ово је „солидарност на сат“. Када је од користи, постоји солидарност, а када није, нема солидарности. Веома ми је жао, јер једина особа која има користи од овога је руски председник Владимир Путин. И сада он трља руке“, рекао је немачки министар пољопривреде Џем Оздемир у свом коментару.

„Изазови који би требало да нас уједине користе се као геополитичко оружје. Енергетско оружје је, као што знате, употребљено, а сада је на реду оружје хране, које Русија користи у сврху уцене“, изјавила је шефица француске дипломатије Катрин Колон:

Делимичан напредак у случају био је споразум постигнут између Украјине и Словачке о систему лиценцирања за трговину житом, након чијег увођења је Братислава обећала да ће укинути забрану.

Кијев је са своје стране пристао да одустане од тужбе поднете против Словачке Светској трговинској организацији, а такође је пристао да настави сарадњу са Пољском док се не постигне обострано корисно решење.

Румунија, која је постала транзитна земља за више од 60 одсто украјинског жита од почетка руске блокаде Црног мора у јулу, најавила је да неће увозити жито 30 дана, што је период неопходан за припрему система лиценцирања који ће штитити интересе румунског тржишта.

Само је Бугарска, од наведених пет земаља укључених у проблем, одлуком парламента одбацила забрану, што је довело до великих протеста локалних пољопривредних произвођача широм земље. Уследили су преговори и донета је одлука да се обстави увоз сунцокрета из Украјине до договора о квотама. Уводи се режим лиценцирања за увоз пшенице, кукуруза и уљане репице. Скраћује се рок за исплату пољопривредних субвенција.

Побуна Пољске, Мађарске и Словачке и питање на који начин се развија заједничка пољопривредна политика били су предмет коментара Тихомира Безлова из Центра за проучавање демократије:

„Предстоје избори у Пољској и Словачкој. Ово приморава актуелне власти да се труде да не изгубе подршку малих пољопривредника. Стога је интересантно шта ће се у овим земљама дешавати након избора, с обзиром на постојање механизама за кажњавање земаља које крше, у овом случају, спољнотрговинску политику ЕУ. Велика је вероватноћа да ће Пољска после избора радикално променити своју политику. Уосталом, ушла је у тешку конфронтацију са Украјином, коју је донедавно подржавала веома активно. Сада су ствари достигле тачку да је Пољска чак обуставила испоруку оружја Украјини, за шта су средства већ издвојена из пољског државног буџета. Очигледно суседне земље имају озбиљне проблеме због конкуренције са украјинским пољопривредним производима. Чини ми се да ће се највероватније тражити компромиси и изузеци од опште политике кроз преговоре.“

У Бугарској постоји изузетна концентрација власништва над земљиштем, што је негативан тренд, истиче експерт: „Дугорочно, то се сматра ризиком, јер ако се ситуација промени, као што се тренутно дешава, на неким од тржишта ови произвођачи су изузетно рањиви.“

Бугарску пољопривреду такође карактерише веома ниска додата вредност: „житне културе су најјефтиније. Само за поређење: Бугарска предњачи у ЕУ по уделу у производњи житарица са показатељем од 65%, а на последњем месту је Холандија, која има само 1% производње житарица. Међутим, у погледу обима извоза и профита, Бугарска је 2021. достигла 5 милијарди евра, а Холандија више од 90 милијарди.

„Првобитни европски модел субвенција био је заснован на површини која се обрађује. Овај модел, међутим, доприноси депопулацији земље и довео је до брзе и велике концентрације“, објашњава Безлов. Он је такође нагласио да је ЕУ накнадно покушала да промени овај негативни тренд увођењем горње границе субвенција индивидуалним пољопривредницима:

„Проблем је што нема политике на националном нивоу, а што је најгоре, склони сте да напустите ову концентрацију, која је већ по много чему криминална, јер настављате да узимате новац од европских субвенција, иако знатно премашујете плафон од 300 000. Овогодишњи лимит је 100 000. „Проблем је, међутим, што не постоји актуелна политика по том питању на националном нивоу. Још горе: државу уопште не брине ова концентрација, која је у многоме почела да добија криминалне димензије. Зато што су исти људи једноставно поделили своје велике фирме на много малих и настављају да примају своје европске субвенције, упркос наметнутим ограничењима. Као резултат тога, по оствареној добити у прошлој години, водеће је име једне породице око које су концентрисане компаније које су зарадиле укупно 48 милиона евра.“