Уочи локалних избора поново се појављују сумње у вези са организованом миграцијом бирача из унутрашњости у циљу да се утиче на резултат избора. Поменута појава се последњих година понавља на свим локалним и парламентарним изборима у Бугарској и позната је као „изборни туризам.“ На озбиљан раст новопријављених житеља у 13 бугарских општина у периоду од јануара до априла 2023. године указују подаци које је објавио Институт за развој јавне средине.
Посебно велик је број „дошљака“ у мањим насељеним местима где ће се бирати председник месне заједнице. У неким од тих села је број житеља изненада порастао за преко 50% у прва четири месеца године.
По закону, за избор председника месне заједнице потребно је 100 становника. Право да бирају и да буду бирани у свакој општини имају грађани са пребивалиштем на територији исте најмање шест месеци пре одржавања избора. Правила су иста као на локалним изборима 2015. године, када смо у последњим месецима пре избора постали сведоци невиђеног прилива новопријављених становника у свим општинама.
„Зашто се то није десило на локалним изборима 2019?“, пита реторички Ива Лазарова, руководилац Института за развој јавне средине и одговара: Зато што су тада привремено променили закон и председника месне заједнице је бирало 350 људи.“
И заиста, теже је обезбедити 200-300 „нових“ становника у одређеном селу него 100.
„За избор председника месне заједнице потребно је веома мало бирача,“ каже Ива Лазарова и наставља: „Када у село са 120 житеља дођу „нови“ становници, чији број знатно премашује број мештана, гласови новопридошлих људи могу да промене резултате гласања и одлуче ко ће у наредне четири године управљати овим местом. Наша хипотеза је да ти људи прелазе из већих општинских центара у мања насељена места. Јер кад из општинског града оду у село на територији исте општине, осим што не губе своје право да гласају за председника општине и одборнике скупштине општине, бирачи стичу право да гласају и за председника месне заједнице у којој су пријавили пребивалиште.“
Председник месне заједнице директно је повезан са председником општине, који распоређује јавне ресурсе и учествује у европским пројектима. „Лакше је да председник општине буде у директном контакту са председником месне заједнице и да долазе из редова исте странке како би заједно управљали одобреним европским средствима,“ каже Ива Лазарова.
Да ли је изборни туризам законит и утиче ли он на куповину гласова?
”Тешко је доказати да изборни туризам представља кршење бирачких права. Тако, рецимо, могу се наредити обавезне провере у свим општинама где је забележен знатан раст броја људи који су регистровали пребивалиште на њиховим територијама, а надлежни органи да истраже да ли су новопријављени становници добили неки подстицај да се преместе. Не смемо заборавити да председници месних заједница управљају подручјем месне заједнице, администрирају услуге, газдују општинском имовином итд. Управо иза ових економских фактора се крију разлози због којих у њиховим местима долази до изборног туризма,” закључила је Лазарова.
Више о овој теми:
Превод: Ајтјан Делихјусеинова
Фотографије: БГНЕС, Институт за развој јавне средине
Село Коњовец, у околини Шумена, обележава 160 година од оснивања најстарије ергеле у Бугарској. Прославе на ергели почињу 1. новембра, где ће представници Министарства пољопривреде и хране и Државног фонда за пољопривреду уручити одликовања..
Особе са менталним потешкоћама представиће своју јединствену визију архитектонског наслеђа Софије у оквиру фотографске изложбе „Архитектонске приче старе Софије”. Изложба ће бити отворена 1. новембра у Културном простору Централних хала у Софији, у..
Професионална асоцијација за роботику, аутоматизацију и иновације окупља преко 80 бугарских и међународних компанија, које себи стављају глобални циљ – да нашу земљу афирмишу као центар за развој технологија. Да би остварили овај свој сан, оне..
Амбасада Француске и Француски културни центар окупили су врхунске научнике како би поделили своја искуства о научним изазовима на Антарктику и борби..