“Кандидат несумњиво треба да буде писмен, да је на задовољавајућем нивоу савладао вештину лепог писања, да уме да чита брзо у себи и да не бечи очи, да поседује задовољавајућа знања из математике – да зна основне рачунске операције и др“. Такође, „да буде имућан, да не би кришом завлачио руку у општинску касу, да изгледа достојанствено, да има ведар и доброћудан израз лица, да има добру породицу, да поштује владавину права“. Овако су, према фељтонском тексту непознатог аутора, који кружи Фејсбукјом, Бугари некада замишљали идеалног кандидата, који треба да буде пример свима и да у изборним институцијама брани право грађана на благостање, уређену животну средину и достојанствен живот.

Међутим, у којој мери, у наше време и уочи локалних избора, овакви критеријуми могу да буду оријентир бирачима приликом избора кандидата за кога ће гласати? У шали, али и озбиљно, питали смо Јордана Минчева – писца, сатиричара, новинара, друштвеног радника, музичара, патриота и романтичара, шта мисли о томе.

“То су захтеви из оног времена и у нашим данима, имајући у виду политички морал, њихово испуњење је, по мом мишљењу, скоро немогуће. Реч је о непролазним врлинама, само што их неки код нас наопако схватају. На пример, некада је било важно да кандидат буде имућан, што подразумева да је успео да уштеди новац, да има имовину, стоку… Док данас, већина кандидата се нада да ће се обогатити када седне у управљачку фотељу и да ће у једном тренутку сами они одређивати ко ће их заменити“, рекао је Јордан Минчев.

Он каже да, што се тиче спољашњег изгледа, ту им више полази за руком, упркос љубичастим кошуљама и поцепаним фармеркама, које смо видели у претходном сазиву Народног собрања. По његовом мишљењу, међу особама на изборним дужностима има и оних паметних и начитаних, али је понекад тужно видети како се спуштају на нижи ниво – можда у жељи да их боље разумемо, или пак да нам привуку пажњу. И још:

“Да је љубазан, да је пажљив, да није гласан…такође је битно. Када их видите како се у пленарној сали надвикују кочијашким језиком, постаје вам јасно да је неспособност увек била гласна. Да није гласна, не би је чули”, наводи Јордан Минчев.

По његовим речима, сада, на локалним изборима, треба да гласамо за личност, за човека који поседује квалитете и може да обави посао. Нема везе из које је партије.

Позната је народна изрека: „Људи се дочекују према одећи, а испраћају према знању“. Али Јордан Минчев има своју скалу за оцењивање кандидата пре него што гласа на изборима: 

“Веома пажљиво слушам шта они говоре. Не желим да ми говоре у будућем времену. Кад ми говоре у садашњем времену, постаје ми јасно каква ће бити и будућност. Што ми више обећавају у будућности, то више падају на мојој скали”, каже он и у закључку наглашава:

„Човек који лаже не може бити добар председник општине. Али ако не лаже, не може да постане председник општине. И ми смо то прихватили, причамо о томе с осмехом, смејемо се томе, а у исто време гласамо управо за такве људе“.

Извор: Интервју Здравке Русеве, БНР-Шумен

Текст: Дијана Цанкова

Уредила и превела: Албена Џерманова

Фотографије: БНР - Шумен, Симона Алексијева, архива