Подкаст на српском
Величина текста
Бугарски национални радио © 2024 Сва права задржана

Парадокс: бугарске зараде ем су забележиле највећи раст, ем су најниже у ЕУ

Фотографија: pexels

Бугарска претиче земље ЕУ по расту зарада, а упркос томе остаје на последњем месту у Унији по висини зарада. Истраживање које је консултантска компанија спровела међу 350 фирми код нас показује да је у овој години преко половине послодаваца повећало зараде за до 10%, при чему је раст у 2022. износио 14-15 одсто као одговор на инфлацију. Највише су порасле плате у великим градовима попут Софије, Варне, Пловдива и др. Међутим, у градовима у сиромашнијим регионима земље, као што су Видин, Ћустендил, Хасково итд, оне остају двоструко ниже, наводи Полет Живина – експерт компаније која је спровела истраживање о зарадама. 

Чињеница је да бугарска престоница привлачи више страних инвеститора и мултинационалних компанија које често нуде веће зараде. Такве компаније се већ оријентишу и на друге велике градове, при чему се последњих година запажа постепено повећање плата, посебно у IT сектору, финансијском и производном сектору, који су концентрисани  у нашим већим градовима“, каже Полет Живина у интервјуу програма „Хоризонт“ БНР.


Према подацима Фондације "Ханс Боклер", Бугарска је једина држава у ЕУ у којој је куповна моћ становништва последње године повећана. Поређења ради, у Европи је куповна моћ опала у просеку за 4%. „Упркос томе, сви знамо да смо на једном од последњих места у Европи по апсолутном износу зарада“, каже Полет Живина и додаје:

У Бугарској је регистровани раст двоструко већи од оног у ЕУ, као резултат покушаја бугарске привреде да сустигне европске зараде. Демографски проблем код нас, опадање становништва, ниски наталитет и високи морталитет доводе до смањења броја радно способног становништва, до све ограниченије понуде на тржишту рада и, сходно томе, до повећања цене радне снаге.“


88% компанија у Бугарској исплаћује бонусе запосленима, како би их задржало на радном месту, показује истраживање. Међу њима су и они за препоруку радника и за лојалност – дугогодишњи рад у дотичној фирми.

„У вези са пандемијом коронавируса, која је прошла, све више компанија почело је да води рачуна и о менталном здрављу својих запослених. Организују се превентивни прегледи, нуди се додатно здравствено осигурање и др. Ментално здравље је заједно са физичким здрављем и равнотежом између личног живота и посла постало све важнији фактор како за послодавце, тако и за раднике“, наводи Полет Живина и додаје да компаније траже и друге начине да својим запосленима покажу да их цене и у жељи да их задрже на радном месту нуде и ваучере за храну, карте за спорт или пак избор између додатног здравственог осигурања и накнаде трошкова превоза.

Хибридни рад – рад из пословног простора и рад од куће, као и флексибилно радно време изазивају све веће интересовање особа које траже посао, подвлачи Полет Живина.


Извор: Интервју Дијане Дончеве, програм „Хоризонт“ БНР

Саставила: Венета Николова

Превела: Албена Џерманова

Фотографије: pexels, pixabay




Последвайте ни и в Google News Showcase, за да научите най-важното от деня!

Више из ове категориjе

Оживљавање руралних средина као део борбе против климатских промена

Оживљавање руралних подручја је важан компонент у борби против климатских промена. Једна од најефикаснијих стратегија за то је подстицање развоја одрживе пољопривреде. Ово је изјавила заменик министра пољопривреде Лозана Василева на отварању..

објављено 28.8.24. 16.12

Почиње сајам „Пољопривреда и све за њу“ у Добричу

Сајам „Пољопривреда и све за њу“ одржава се 32. годину заредом у организацији Добричког сајмишта у данима између 28. и 31. августа. На сајму ће учешће узети фирме које се баве производњом семена, ђубрива и пољопривредне технике, као и пољопривредни..

објављено 28.8.24. 07.15

Завод за социјално осигурање има нове сценарије о расту пензија

Ако је 2023. г. било 68 пензионера на 100 осигураника, 2070. г. ће тај однос бити 78:100. Ово се наводи у извештају Националног завода за социјално осигурање за 2024. г, који прогнозира стање у пензијском систему до 2070. г, узимајући у обзир старење..

објављено 27.8.24. 15.12