7
Она је инжењер, живи у Козлодују и воли да путује. Али када је свом мужу рекла да намерава да посети Сирију, одбио је да пође са њом, а ни њиховој ћерки такође није допустио да крене на ово путовање. Међутим, Албену Рошкову то није спречило да оствари свој давнашњи сан. Месец и по дана она је истраживала, ступила у контакт са локалном туристичком агенцијом, савладала бирократске препреке, помно припремила путовање до најмањег детаља и једног лепог октобарског дана први пут у животу се обрела у Сирији. Дочекао ју је Башар, представник туристичке агенције који јој је био пратња током њене десетодневне авантуре кроз Сирију. Земља се почела постепено отварати према свету и подузимати мере за опоравак туристичког сектора.
„Оно што ми је прво запело за око је да у послератном периду обнављају путеве, који су у веома добром стању, посебно ауто-путеви. Људи су нас дочекали изузетно срдачно. Веома су се обрадовали што виде туристе, препознали су нас издалека. Сви су застајали да поразговарају са нама. Било је старијих људи који су у прошлости посетили Бугарску и који су нам рекли: „Био сам у Софији“, или у Пловдиву, или у Бургасу... Били су срећни што виде Бугаре у својој земљи. Тренутно су сви напори усмерени на то да се земља обнови након рата и земљотреса. И поред високе стопе инфлације и економске кризе, видела сам наду у људима. У граду Хомсу, један младић ми је на перфектном енглеском рекао: „Не желим да напустим своју земљу, али ћу отићи да студирам у иностранству да бих стекао квалитетно образовање и вратио се да помогнем у њеној обнови“.
„Тамо људи стрепе и моле се да се рат не прошири на цео регион. Желе да се донесе одлука о завршетку сукоба, да рата не буде, јер су га и сами преживели и не желе да се понови“, каже Албена.
Током свог путешествија, ова Бугарка открила је право лице Сирије:
„Видели смо оно што је остало од Тријумфалне капије у Палмири и Беловог храма. Али Палмира је огроман древни град и има шта да се види, на пример Амфитеатар, који је остао нетакнут“, каже Албена.
Посетила је древни Угарит, прошетала међу остацима цитаделе у Алепу која је уништена у земљотресу.
Признаје да ју је један догађај у православном манастиру Свете Текле у Малули, граду са највећом хришћанском заједницом, „дирнуо дубоко у срце“.
„Радно време већ је било завршено, а ја сам желела да баш у овом манастиру купим иконе за своје најмилије. Али жена код које се налазио кључ од радње је старија и не воли да је узнемиравају. Због тога је Башар замолио једну од монахиња да нам помогне. Ова жена нас је одвела у своју собу, извадила своју личну икону, једину коју има, а која потиче из 1736. године, и понудила ми је на поклон, јер није могла ништа друго да учини за мене. Ово ме је јако дирнуло. Раслакала сам се, и, наравно, нисам прихватила њен предлог, али сам обећала да ћу се вратити заједно са својом породицом како бих купила иконе. То су људи који су спремни да ураде све за вас“, рекла је у закључку Албена Рошкова.
Прочитајте још:
Фотографије: Албена Рошкова
Превод: Свјетлана Шатрић
Александра Торлакова је нова звезда бугарске заједнице у Лас Вегасу. Иако има само 23 године и са друге стране океана живи и ради тек две године, млада уметница, Софијанка по рођењу, већ је нашла своје место у артистичким круговима овог америчког..
Он је дете транзиције, рођен је крајем 1989. године у Софији. Каже да је као и многи други људи одрастао уз филмове о кунг-фуу и мистици манастира Шаолин у Кини. Тренирао је аикидо, похађао курс инструктора на Академији Бера Грилса у Великој Британији,..
Готово да нема дечака који није пожелео да постане астронаут. Понекад, међутим, иако ређе, о томе маштају и девојчице, а најбољи доказ за то је светска путница Изабела Шопова. Наиме, највећи херој њеног детињства био је ни мање ни више него Јуриј Гагарин..
De Là Trâp – ово звучно име је ове године привукло пажњу љубитеља хип-хоп културе и код нас. Само у два месеца заједнички пројекат "333" са..
Претежно облачно
Променљиво облачно