Немали је број Бугара који завређују да се о њима говори што чешће, чак и након њихове смрти, јер је траг који су оставили у разним сферама друштва неизбрисив. Неки од њих то чине у Бугарској, други пак у дијаспори. Данас говоримо о хирургу Георгију Лазарову, који је, иако му је судбина наменила дуг пут препун перипетија, заувек остао везан за бугарску културу.

У родном Пловдиву, где је на свет дошао 1931. године, и где завршава Француски колеџ, а потом и медицину, доктор оснива Центар за хирургију шаке, међутим, систем му не дозвољава да настави са радом. Одлази у Либију, где у граду Бенгазију застаје на чело одељења за трауматологију. Ту остаје годину дана, након чега се обрео у Француској. Касније сазнаје да у САД постоји потражња за младим лекарима, ризикује и 1970. године одлази тамо. После неколико година већ ради као хирург у болници у Балтимору, а овој је професији остао у потпуности посвећен све до пензије.

Ове године, 16. септембра, у 92. години преминуо је овај „ренесансни“ човек бугарске заједнице у региону државе Вашингтон. Иза себе је, међутим, оставио изузетно богато духовно наслеђе и многа доброчинства која је направио како за наше сународнике у САД, тако и у Бугарској и у свом родном Пловдиву.

„Не само да је волео културу у свим њеним облицима, он ју је подржавао целом својом душом и срцем“, каже Асен Асенов, професор економије на Универзитету у Вашингтону. Велика љубав др Лазарова према музици подстакла га је да организује такмичења за нову бугарску симфонијску музику у 7/8 такту који је типичан за бугарски фолклор.

„Године 2009. он ме је позвао и рекао ми: „Асене, морамо нешто учинити за нашу заједницу у Вашингтону. Треба да имамо нешто типично бугарско, морамо основати своје музичко друштво“. Тако је и било, основали смо Бугарско музичко друштво, које концертима у Вашингтону отвара своју 15. сезону. У оквиру њега наступају бугарски музичари који изводе дела бугарских композитора. „Средствима која је обезбедио др Лазаров купили смо и клавир који нам је био потребан за ту намену“, рекао је проф. Асенов у интервјуу који је дао за Радио Бугарску.

Др Лазаров подржао је на десетине манифестација из области културе.

Још током првих година демократских промена после 1989. др Лазаров је учествовао у иницијативама за пружање помоћи Бугарској:

„Поменуо сам његову помоћ у вези са културом и музиком, али мало ко зна да је он током кризе у Бугарској почетком 90-их година подржавао хуманитарне иницијативе везане за куповину медицинске опреме за болнице, као и лекова. Људи из Софије или Пловдива требало би да знају и неке од знаменитих споменика у овим градовима чију изградњу је спонзорисао Лазаров.“

За живота је бугарски хирург и добротвор имао још једну жељу:

„Маштао је о томе да изгради бугарску цркву у области Балтимора. Њено постојање данас је факт, а заштитница ове цркве је Богородица. У њој се налази мноштво занимљивих витража, који су рад уметника Ставрија Калинова“, каже Асен Асенов додајући да се бугарска заједница налази пред важним избором, то је дуг према сећању на њиховог доајена: „С обзиром на то да је др Лазаров иза себе оставио збирку икона, слика, књига и других уметничких предмета, размишљали смо шта бисмо могли учинити како би ова колекција наставила да служи као инспирација нашој деци и људима око нас. Желели бисмо да део његове колекције буде поклоњен Бугарском музичком друштву и Центру бугарске заједнице у Вашингтону.“

Превод: Свјетлана Шатрић