Подкаст на српском
Величина текста
Бугарски национални радио © 2024 Сва права задржана

На Дан Западних покрајина са музичарима Царибродског оркестра

8. новембар подсећа на бол за Бугаре у Србији

Потписивање Нејског мировног уговора 1919. г.
Фотографија: архива

Пре 104 године, после краја Првог светског рата, снагом Нејског мировног уговора из 1919. године, Бугарска је без борбе изгубила велики део своје територије. Међу исконским територијама које је Бугарска била приморана да уступи су Западне покрајине (1.545 кв. км) – на територији данашње Републике Србије. У данима између 6. и 8. новембра 1920. године, српска војска је окупирала Босилеградску, Царибродску и Струмичку област. Граница која је тада повучена раздвојила је 25 бугарских села, као и део атара градова Трн и Кула, укључујући куће, њиве, дворишта, родбину… и одредила судбину 64.509 људи. Дани српске инвазије, без коначне одлуке међународне комисије о одређивању војно-стратешке границе са Бугарском, нису случајно изабрани. Они се поклапају са данима пораза српске војске код Сливнице у Српско-бугарском рату од 1885. године.

У знак сећања на овај немили догађај из 1920. године 8. новембар је проглашен Даном Западних покрајина.


Према подацима Републичког завода за статистику, на попису становништва Србије 2022. године 12.918 људи изјаснило се као Бугари. И мада је од Нејског уговора до данас пређен дуг пут, наши сународници у Западним покрајинама се и даље у својој свакодневици суочавају са низом тешкоћа. Али једно је сигурно – бугарски дух је жив. У то смо се убедили само пре неколико дана када је Царибродски оркестрар, на позив нашег медија, одржао свој први концерт у Првом студију БНР.

Царибродски оркестар

Царибродски оркестар је формиран пре више од 10 година. Музичари изводе староградске и народне песме из Бугарске и Србије, у жељи да очувају традиционалну музику са овог дела Балкана.

"Александар Васов и ја смо добри пријатељи, знамо се скоро цео живот, а када смо одлучили да формирамо оркестар, идеја нам је била да очувамо и поштујемо вредности, традицију и културу бугарске мањине. И да изводимо старе народне песме, које више скоро нико не изводи“, изјавио је Радио Бугарској Драгољуб Пејчев, гитариста оркестра и тон мајстор Радио-телевизије Цариброд.

Александар Васов и Драгољуб Пејчев

"Западне покрајине су мало запуштене, али чим засвирамо, наш национални дух се буди и то нас снажно инспирише. Овај центар Балкана, ја га тако називам,је извор бројних музичких идеја, ритмова, песама и сви желе да по нешто од њега искористе. Поносимо се што смо из овог центра, из ове ризнице бугарске народне традиције и трудимо се да нашу музику свугде представимо" – додаје Александар Васов, који свира на кавалу и тамбурици. Он је и певач оркестра, а познат је и као врстан фармер.

Већ годинама вокално-инструментални састав из Цариброда учествује у програмима РТС, често наступа на манифестацијама посвећеним култури мањина, где представља традиције Бугара у Србији. Године 2019. Царибродски оркестар је у Другом студију БНР снимио свој први албум под насловом "Мила сестро, Стара планино", на којем је 10 песама. По речима Александра Васова, могућност да упозна народно стваралаштво различних балканских земаља је право богатство. Каже да не жели да себе назива мањином.

"Не волим да себе називам мањином, јер нисам се одвојио од моје нације.  То да смо с друге стране границе, не значи да је веза прекинута. Мало смо у туђем дворишту, али смо део једног истог националног корпуса" – каже он.

Зато и датум 8. новембар са собом носи бол из прошлости, који још живи у Западним покрајинама.

"За мене тај датум означава тужно сећање на један растанак – наставља Драгољуб. – Када се повлачи граница, долази до раздвајања породица, кућа, па чак и дворишта. Нико то није желео, али десило се тако. Управо зато нас данас називају мањином, а ја хоћу да кажем да се не осећам мањином. Ја сам Бугарин. Да ли живим поред границе или иза ње, то је већ друга ствар. Овај дан треба поштовати. Људи треба да знају шта је било, треба да имају самопоуздање и да чувају све бугарско у себи.“

Босилеград

Одржање бугарске самосвести у Западним покрајинама остаје тежак задатак с обзиром на све већу депопулацију два тамошња бугарска центра – Босилеграда и Цариброда. Због одсуства сигурног извора за живот Бугари одлазе из тог региона у потрази за бољом будућношћу. Сваког дана скоро 1.000 људи путује на посао у Софију, Костинброд, Годеч, Драгоман и друге градове и села у Бугарској, а млади одлазе – каже Драгољуб и наставља:

„Можда је то судбина малих места поред границе. Не верујем да ће се ситуација побољшати, мада бих хтео. Али оно што је битно и што бих хтео да кажем, је да скоро сви млади људи из нашег града по завршетку средње школе студирају у Софији. Тамо налазе посао, стварају породице, док у Цариброду остајемо само ми који имамо преко 45-50 година, а како ће се ситуација развити, не знам".

Цариброд

Александар Васов се нада да ће у догледно време бити уведене олакшице при преласку границе за Бугаре из пограничних региона што би олакшало комуникацију међу нама.

И док политика да резултате, остаје нам музика, која, како каже Александар Васов, повезује, обогаћује и зближава балканске народе. Својим следећим албумом Царибродски оркестар ће покушати да обори мишљење да је балканска музика тужна.

"Наш народ кад је тужан, кад пати, запева весело да би одагнао тмурне мисли.Тако да и ми имамо жељу и план да направимо албум са хумористичким песмама из шопског краја", рекао је за Радио Бугарску Александар Васов.


Аутор: Весела Крстева

Превела: Албена Џерманова

Фотографије: Радио Видин, архива, БНP, БГНЕС


Последвайте ни и в Google News Showcase, за да научите най-важното от деня!

Више из ове категориjе

Зашто улице у Прагу носе имена по бугарским будитељима

Будитељ – особа која својим поступцима, идејама или стваралаштвом буди дух народа, негује и шири националну самосвест, културу и образовање. У историји Бугарске овај појам се најчешће везује за период националног препорода (18-19. век) и имена учитеља,..

објављено 20.11.24. 12.15
Доц. Спас Ташев

Албанским регионима у којима живе етнички Бугари неопходна административна самосталност

Бугарска национална мањина у Албанији једна је од највећих у земљи, показују подаци последњег званичног пописа становништва у тој земљи. Као Бугари изјаснило се 7.057 лица, поређења ради – као Грци се изјаснило 23.000 пописаних, Египћана је 12.000, Рома..

објављено 19.11.24. 12.15
Парк

У Плевену ће бити постављен највиши панорамски точак у земљи

Највиши панорамски точак код нас биће постављен у Плевену, северна Бугарска, саопштио је гувернер Плевенске области Николај Абрашев. Постројење ће бити део вишенаменског комплекса у близини парка „Кајлака“. „Пројектом је предвиђена изградња вертикалног..

објављено 17.11.24. 14.05