Данас, 11. новембра, Бугарска православна црква и верници славе успомену на Светог великомученика Мину, заштитника породице, сирочади, бескућника и путника. Верује се да он увек помаже људима у невољи. У многим домовима могу се видети иконе са његовим ликом, поред икона Божје мајке и Светог Јована Рилског, а на дан Светог Мине, без обзира на временске прилике, на хиљаде верника одлази у храмове и манастире, који носе његово име, да би се помолили и одали почаст свецу.

"Данас Света црква прославља успомену на свете мученике Мину, Виктора и Викентија, али као да највише поштујемо празник Светог Мине, који је веома познат у целом православном свету – каже отац Љубомир, предстојатељ софијског храма Воздвижења Часног Крста Господњег – У ствари, људи га препознају као заштитника породице и брзог помоћника у невољи. Међутим, важно је да се Светом Мини обраћамо као светитељу, који је својим богоугодним и праведним животом стао пред престо Божији. Нека нам помаже не само да будемо здрави, него и да будемо успешни на свом путу ка Богу и да будемо добри људи."

Занимљива је прича оца Љубомира о изградњи цркве у којој служи. Освећење терена и свечано отварање радова на изградњи храма одржани су 1996. године. Сама градња цркве, која је првобитно носила име Светог Мине, је почела две године касније, али је потом замрзнута. Дуго су становници с болом гледали недовршену зграду, која се уздиже на брду изнад софијске четврти Лозенец. Прикупљене су донације за храм, али због тешкоћа око његовог озакоњења, тек 2015. године Софијска Света митрополија је наложила оцу Василију Сарјану, предстојатељу храма Преображења Господњег, да преузме нелак задатак изградње и опремања цркве и тако, 15. октобра 2017. године храм је освећен на Воздвижење Часног Крста и отворио је своја врата за вернике.

Према речима оца Љубомира, назив садашње цркве потиче од назива места "Крст", где су становници Софије пре више година подигли први споменик у знак захвалности ослободиоцима Софије.

• Крст у софијској четврти Лозенец

Уз помоћ многих донатора, ремонтни радови у крипти су при крају. Тамо већ постоји посебна просторија, која се користи за дечију недељну школу. Постоји и уводни курс богословља за одрасле. При крају су радови на дуборезу, а отац Љубомир се нада да ће Бог послати и људе који ће помоћи у осликавању фресака, као и да ће после свега тога параклис бити освећен.

Превела: Албена Џерманова

Фотографије: vazdvijenie.bg, БГНЕС, лична архива