Две кризе које су се догодиле у Европи – COVID-19 и рат Русије против Украјине – повећале су поверење у Европску унију. Ово је изјавила заменица председника Европске комисије Вера Јоурова током специјалног састанка са европским медијима у организацији пројекта Еуронет плус. Покренуте су важне теме за ЕУ, попут расподеле европских фондова, Шенген, мере против дезинформација на друштвеним мрежама.

Према речима Јоурове, кризе подстичу Европљане да схвате предности чланства у Заједници. На питање новинара из Естоније, она је одговорила:

„Чињеница је да током пандемије COVID-а људи нису приметили никакве препреке на јединственом тржишту и да мреже снабдевања нису биле прекинуте. То се није десило аутоматски. Ово је резултат напорног рада многих људи запослених у институцијама ЕУ. Руски рат, руска агресија на Украјину и енергетска криза – много ствари је повезано са тим. Мислим да су људи ово разумели. Ви сте из Естоније, зар не? Људи у овом делу Европе су то схватили да нисмо у ЕУ и НАТО, онда би Путинови империјалистички апетити поново хтели да нас прогутају. Сада смо ми превелики залогај. Тако да мислим да су ове две кризе људима такође јасније ставиле до знања зашто треба да цене ЕУ.“

Мађарска и Пољска су две државе ЕУ са милијардама евра блокираних средстава због оптужби за подривање демократије и владавине права. ЕК очекује стварни напредак и реформе за ослобађање средстава за ове две земље, нагласила је Јоурова:

„Критеријуме и услове за средства за опоравак дефинишемо према државним препорукама. Ни за Пољску ни за Мађарску није било изненађење да су оне углавном биле у области правосудног система и заштите финансирања ЕУ. Што се тиче резултата – Варшава је усвојила закон у Парламенту који је имао потенцијал да реши, ако не све проблеме у правосудном систему, онда бар неке од њих. Сада се, због захтева председника Дуде, овај закон налази на Уставном суду, који треба да донесе одлуку. После тога можемо се вратити на могућност обезбеђивања средстава Пољској.

Слична ситуација је и у Мађарској, која такође уводи реформе у своје правосуђе. Пратимо процес и водимо веома интензивне разговоре са Мађарском – објашњавамо шта желимо, а Будимпешта – шта она ради и како ће то функционисати у пракси. Да ли ће бити промена само на папиру или можемо очекивати реалне промене? Разговори се настављају. Када се овај процес заврши, моћи ћемо да обезбедимо финансијска средства.“

Према речима потпредседнице ЕК, главни притисак за заштиту европских фондова долази од пореских обвезника и предузећа:

„Кажу да је прилично тешко пословати у земљи у којој се не може рачунати на независност правосуђа. И сами смо под великим притиском, а наша је одговорност да заштитимо средства европских пореских обвезника. Зато смо обогатили комплет алата са овим финансијским притиском.“

Вера Јоурова назвала је дезинформације на друштвеним мрежама озбиљним проблемом у контексту кризе на Блиском истоку и рата у Украјини.

Она је рекла да платформа „X“, донедавни Твитер, мора да буде у складу са европским законима и ограничи нелегалне садржаје на овој друштвеној мрежи. Разлог је била истрага ЕУ о томе како платформа приказује графички незаконит садржај и дезинформације везане за напад Хамаса на Израел.

Платформа је чак објавила да експериментално уводи плаћену претплату у две земље. „X“ ће новим корисницима на Новом Зеланду и Филипинима наплаћивати 1 долар годишње. Званични разлог је спречавање регистрације лажних налога и ботова који шире нежељену пошту и дезинформације. Став Брисела:

„Прво и најважније, ово је пословна одлука „X“-а, г. Маска. Тако да нисам овде да судим о његовим одлукама у вези с тим како он послује на тржишту. Међутим, нисам сигурна шта ће то донети. Да ли ће то што се услуга плаћа утицати на појаву и интензитет дезинформација.

Ако људи плаћају друштвену мрежу, онда би можда могли гласније да кажу да не желе да буду окружени говором мржње, манипулативним садржајем, порукама које имају потенцијал да се радикализују људе, или класичним дезинформацијама. Не знам, можда. Ми ћемо, наравно, надгледати простор, без обзира да ли је плаћен или не. „X“ ће морати да поштује нова европска правила.“

Друштвена мрежа Илона Маска, коју користи више од 100 милиона Европљана у ЕУ, повукла се из добровољног споразума са ЕУ о борби против дезинформација на интернету. То је укључивало праћење политичког оглашавања, заустављање лажних вести и рад са поверљивим чињеницама.

Међутим, од августа је борба против дезинформација постала законска обавеза према Закону ЕУ о дигиталним услугама. Законом је предвиђено да компанија да надгледају своје платформе у потрази за штетним садржајем и уведу протоколе за блокирање ширења опасних материјала. Вера Јоурва је приметила:

„Већ неколико година имали смо веома добру сарадњу са стручњацима Твитера, тако да ми је лично жао што се повукао из добровољног споразума. Не морате да будете део тога, кодекса, али морате се, као што сам већ напоменула, придржавати законских правила везаних за дигиталне услуге. Још увек не могу да кажем како ради Твитер јер смо тек на почетку пута.“

Проблеми нису повезани само за друштвене мреже – такозване алтернативне медије, већ и за традиционалне медије. Гарантовање плурализма и слободе говора у Европи је у средишту стварања првог европског закона о слободи медија, чије је усвајање већ у завршној фази:

„Законом о слободи медија желимо да регулишемо медијски амбијент и створимо услове у којима новинари могу слободно да раде свој посао без страха, без надзора и без кажњавања од стране државе због неоткривања извора информација. Такође желимо да медији буду отпорнији када је у питању политички притисак. Надам се да ћемо имати добар дијалог и са државама чланицама, као и са Парламентом. И даље, међутим, постоји неколико тема за дискусију по питању којих Парламент и државе ЕУ имају веома различите идеје и погледе.“

Јоурова је поново потврдила став Европске комисије у прилог пријему Бугарске и Румуније у Шенген и изразила наду да ће се то остварити пре краја године. Подсетимо, Аустрија је ставила вето на приступање Софије и Букурешта простору без граничних контрола образлажући своју одлуку тиме да сада није време за проширење Шенгена. И Холандија се успротивила пријему Бугарске:

„Што се тиче Шенгена, сматрам да је крајње време да позовемо Румунију и Бугарску и да нема потребе да се чека. Мој савет је да се интензивирају дипломатски напори да се посебно оне земље чланице које имају извесне сумње убеде да од њих треба да одустану.“

Поводом Истанбулске конвенције против насиља у породици и отпора 6 земаља ЕУ, укључујући Бугарску, да је ратификују, Јоурова је истакла да је једини инструмент Брисела дијалог са конзервативним деловима ових друштава:

„Кад год чујем да се помиње традиционална породица, узнемирим се, јер ако су то добре европске традиције – да се жене туку у својим домовима – онда заиста треба да се ослободимо такве традиције. Покушавамо да убедимо и подржимо цивилно друштво и да подигнемо свест становништва, али не можемо директно захтевати од власти, јер немамо такве алате.

Дакле, ради се о дијалогу, и ја сам заиста у више наврата покушавала када сам била у Бугарској, Хрватској и Словачкој. Тамо сам се срела са представницима католичке и православне цркве. Није баш уобичајено да европски комесари траже директан састанак са свештенством, али сам заиста желела да разумем шта није у реду. Зашто цркве, хришћани, не желе да заштите жене и децу? Они се позивају на традиционалну породицу како је описано у Библији. Нисам имала шта да кажем, ради се о веома чврстом ставу који ће очигледно још неко време утицати на друштво.“