Попис становништва у Албанији завршен је 15. новембра, а на препоруку УН и ЕУ, од 20. новембра до 20. децембра 2023. биће спроведено истраживање како би се оценио квалитет процеса пописа. Ово је дванаести национални попис становништва од проглашења независности Албаније 1912. године, али је први након што је албанска држава 2017. године Бугаре званично признала за националну мањину, због чега се са посебним интересовањем прати и у Бугарској.

„Док је трајао попис становништва био сам у Албанији и са свих страна сам добијао позитивне повратне информације о добром односу албанских власти према бугарском становништву“, прокоментарисао је за Радио Бугарску доцент др Спас Ташев са Бугарске академије наука, истраживач и аутор књиге „Бугари у Албанији“, која је недавно објављена и на албанском језику. Али је такође скренуо пажњу и на једну чињеницу:

Управо ово је, према речима доц. Ташева, у Северној Македонији изазвало жељу да се организује својеврсни пописни туризам:

„Покушали су организованим аутобуским превозом у Малу Преспу одвести особе које су тамо рођене, али које већ 20-30 година живе на територији Северне Македоније, како би пописом становништва био обухваћен што већи број Македонаца, а релативни удео бугарског становништва пао испод 20%. Тренутно су сви јавни натписи у Малој Преспи исписани на албанском и македонском, а ако попис покаже да има више од 20% Бугара онда ће све бити написано на три језика, укључујући и књижевни бугарски језик. Не знам да ли је ова кампања била успешна.“

Доц. Спас Ташев нас је обавестио о још једној алармантној чињеници. У периоду пописа, на појединим сајтовима освануле су тврдње да Бугара у Албанији нема нити их је икада било.

„Пре свега, таква изјава је у супротности са правом на самоопредељење. На крају крајева, то није ствар Скопља нити било кога другог, није чак ни моја ствар како ће се неко изјаснити“, објашњава доц. Ташев. „Очигледно је да тамо има људи који се осећају Македонцима и нико из Бугарске не оспорава њихово право да се тако изјашњавају. Али је такође очигледно да има људи са бугарском етничком самоспознајом и Скопље не може да им каже да они нису Бугари. Највећи парадокс је констатација да у Албанији никада није било Бугара. Ово противречи свим чињеницама из области статистике за овај регион. Чак се и у званичним статистичким регистрима Османског царства за Битољски вилајет, у коме се налази регион Мале Преспе, непрестано помиње присуство Бугара. На пример, у матичним књигама из 1891. године у Малој Преспи је уписано 4.778 Бугара или 55,7% укупног броја становника.“

Фотографије: БТА, Красимир Мартинов, facebook.com/Nasha.Golloborda

Превод: Свјетлана Шатрић