Надежда Стојчева: Законодавац и сви ми много дугујемо жртвама силовања

Борба против насиља над женама и даље је водећа тема за све европске институције, које не само да су подигле наранџасте заставе у знак подршке, већ су позвале и на унапређење законодавства о овој теми у целој Европи.

На Међународни дан борбе против насиља позив „Ниједна више“ још једном је ујединио грађане и институције у Бугарској.

Они су, међутим, и даље подељени око тога да ли су државни закони о овој теми, укључујући и Закон о заштити од насиља у породици, довољни и ефикасни.

Посланици Европског парламента позвали су на напредак у преговорима о правилима Европске уније за елиминисање родно заснованог насиља.

„Нажалост, насиље над женама је и даље распрострањено кршење људских права како у ЕУ тако и широм света. То је и даље један од најмање процесуираних злочина", истакла је потпредседница Европске комисије за демократију и демографију Дубравка Шуица током дебате у Европском парламенту, који са државама чланицама наставља да води преговоре о нацрту европског законодавства за борбу против насиља над женама и насиља у породици.

„Нацрт закона укључује инкриминисање одређених кривичних дела као што су силовање без пристанка, сакаћење женских гениталија и неовлашћено дељење интимног или манипулативног материјала, као и сајбер насиље, узнемиравање и говор мржње на мрежи“, објаснила је Шуица:

„Такође желимо да охрабримо државе чланице да предузму мере за борбу против присилног абортуса, стерилизације и брака, укључујући дечје бракове, као и против насиља из части, које углавном погађа девојчице.“

„Директива о родно заснованом насиљу над женама, као и о насиљу у породици и сексуалном насиљу уопште, почела је да се израђује за време шведског председавања – ради превенције и борбе, настављена је и током шпанског председавања и још увек постоје спорови“, објаснила је у интервјуу за БНР директорка Фондације „Асоцијација Анимус“ и психотерапеуткиња Надежда Стојчева.

„Ове године Европска унија је коначно приступила Истанбулској конвенцији, што је корак напред ка томе да Европа постане безбедније место! Предлог намеће нове обавезе ЕУ. Допуњује је у области правосудне сарадње у кривичним стварима. Остало нам је мало времена за усвајање Директиве – до предстојећих европских избора“, нагласила је и Дубравка Шуица.

„Није јасно да ли ће под шпанским председавањем Директива бити донесена до краја године“, објаснила је Надежда Стојчева:

„По питању силовања постоје и спорови у самој Европској комисији. У различитим земљама постоје различите дефиниције и тешко је успоставити стандарде, посебно у погледу силовања и насиља у породици. Иста ситуација је и у Бугарској.“

Посланици Европског парламента инсистирају на томе да Директива силовање треба учинити кривичним делом и укључити дефиницију силовања засновану на недостатку пристанка.

„Наше законодавство, наравно, криминализује силовање, али прописује да мора постојати „претња“. Сексуално насиље је широко распрострањено, али је покренуто врло мало судских случајева. У поглављу „Разврат“ где се налази и „блуд“, анално и орално силовање, односно оно које није вагинално, већ је извршено на други начин, много је мање кажњиво, што је ужасно. Генерално, наш законодавац, као и сви ми, много дугујемо жртвама силовања“, објашњава Надежда Стојчева. Према њеним речима, „и у европском, али посебно у бугарском законодавству“, дефиниција силовања је „потпуно застарела”:

„Блуд се налази у поглављу „Разврат“ и то нема никакве везе са жртвом. Да не говорим да су испитивања заиста веома тешка. Истражитељи нису баш добро припремљени, не схватају да су жене у шоку, да не могу да се сете свега на првом испитивању. Осим тога, у чисто емотивном смислу, жене покушавају да се одмах истуширају, легну и забораве на све ово. Генерално гледано, људи се обесхрабрују, не желе да причају.“

„Правда је делотворна ако се жртве охрабре да траже своја права и, пре свега, ако комшије преузму своју грађанску улогу и почну да помажу жртвама, не затварајући очи и врата када је у питању насиље у породици од којег их дели само зид“, рекао је адвокат који брани жене жртве породичног насиља које су учествовале у једној од демонстрација у Бугарској поводом Међународног дана борбе против насиља над женама.

„Борба против насиља над женама је борба свих нас – комшија, рођака, колега! Свако насиље се мора пријавити! Свака рана мора бити последња! То су наше мајке, ћерке, сестре, комшије и колеге. Нећемо им дозволити да живе у агресији! Нема оправдања за насиље!“, рекао је премијер Николај Денков у свом обраћању, рекавши да је ове године у Бугарској регистровано преко 1.300 случајева насиља у породици, а број жена које су убили мушкарци је већи од 20.

Изменама и допунама Закона о заштити од насиља у породици Бугарска је показала своју посвећеност превенцији насиља, написала је потпредседница Владе Марија Габријел, која је предлог за усвајање европске директиве о овом питању назвала кораком напред.

Али, хоће ли нови закон у Бугарској довољан?

„Коментара има! Од 1. августа на снагу је ступио само преклузивни рок којим је период за подношење пријаве о насиљу продужен са једног на три месеца. То је добро, јер многи од тешких предмета једва успевају да нађу средстава и бесплатну правну помоћ.“

„Врло често женама препрекау представљају и молбе, уколико их нису саставили специјалисти и адвокати, а учестала је и пракса враћања молби због разних ситница“, објаснила је Надежда Стојчева из „Асоцијације Анимус“.

„Такође, од 1. августа уведена је и дефиниција „интимна веза”, али је по том питању законодавац увео низ доказа које људи који су у интимној вези морају да обезбеде како би потврдили такав статус. Остаје да се види какве ће то тешкоће донети у оваквим случајевима“, објаснила је Надежда Стојчева из „Асоцијације Анимус“ и објаснила:

Она је нагласила и да нису прорадили ни Национални савет, ни информациони систем, ни процена ризика од стране институција – полиције, тужилаштва, суда.

„Они морају бити у стању да процене ризик од ескалације насиља или смрти. Желела бих да упутим критике на рачун многих институција које још увек нису спремне иако би требало јесу с обзиром на то ће ове измене ступити на снагу 1. јануара 2024. године“, истакла је директорка Фондације.

„Наравно да у закону има много добрих ствари! Закон ће се повећати број специјализованих услуга за жене и децу која су преживела насиље, а предвиђа се и пружање услуга починиоцима као мера превенције. Једна од најважнијих тачака је развој механизма координације за интеракцију, односно описивања онога што је свака институција дужна да уради у случају насиља и како да помогнемо једни другима. То је требало да се уради одавно – механизам је непотпун и сада радна група треба да га доради“, објаснила је она.

„Нови закон укључује и дигитално и сајбер-насиље над женама – претње телефоном, мејлом, путем Фејсбука, што раније није био случај“, рекла је директорка „Асоцијације Анимус“, појаснивши да су људи ти који треба да пријаве такво насиље уколико су изложени истом.

Према подацима из Брисела, сваке године у Европи је повређивању и узнемиравању изложен огроман број жена, укључујући и онлајн, а број оних које убију партнери или чланови породице прелази 3 хиљаде.

„Осим тога, починиоци врло често кажу „да, она је пристала“, „кренула је са мном“. Истраживања показују да више од половине силовања изврше познате особе, а пошто је реч о некоме кога познајемо, следе питања „зашто си кренула са њим“, „где си кренула с њим“ чиме се жртви приписује апсолутна кривица и она више воли да не говори о ономе што се догодило“, додала је психотерапеуткиња.

Број жртава у 2022. такође је рекордан за последњих 20 година, напомињу УН.

„Реалност насиља је да сваког сата више од 5 жена или девојака убије неко из њихове породице“, рекла је директорка УН Жена Сима Бахус, док је потпредседница Европског парламента Ивелин Регнер подсетила:

„Истанбулска конвенција је златни стандард за заштиту жена од насиља, јер се ради о превенцији, о заштити, о кажњавању. То је задатак свих влада и држава.“

Да ли је од доношења закона у лето и после Истанбулске конвенције, коју још нисмо ратификовали, али чије елементе поштујемо у нашој земљи повећан број пријава које подносе жртве насиља ?

„Што се тиче Конвенције, не могу да кажем. Конвенција је широк појам који представља сан да жене и девојке у Европи не живе у насиљу. Тачније, могла бих рећи да јесте повећан. Пораст броја пријава насиља забележен је током Covid-19 због изолације, напетости, смрти која која је лебдела у ваздуху. Али, сада, после случаја „Дебора“ и протеста грађана због суровости, као и новог закона, дошло је до пораста“, истакала је Надежда Стојчева.

„Прошле године нам се телефоном и у саветовалишта јавило 2.700 жртава насиља, а ове године их је почетком новембра било већ 2.900. Тако да је приметно да жртве све чешће траже помоћ“, објаснила је психотерапеуткиња, подсећајући да жртве могу да се обрате на телефонску линију за жртве насиља.

„Телефон 0 800 186 76 ради даноноћно. Жене могу да потраже помоћ, могу разговарати анонимно или се представити. И схватити шта им се десило, јер током насиља, посебно породичног, жртве су под толиким притиском да немају времена за размишљање о томе шта се дешава и да ли су заиста жртве. Осим тога им се усађује осећај кривице, стида и великог страха.“

„Свима онима који су били изложени насиљу, што је страшно трауматично за сваку особу, саветујем да што пре потраже психолошку помоћ и што пре закон и држава стану на страну жртве, то ће опоравак бити бољи и бржи, а правда ће бити достижна“, истакла је психотерапеуткиња, директорка Фондације „Асоцијација Анимус“ Надежда Стојчева.