Најмилији син Бугарске, Апостол слободе Васил Левски, инспирација је генерацијама Бугара. Ове године Радио Бугарска је деци из бугарских школа у иностранству, чији је покровитељ Васил Левски, упутио позив да запишу и сниме своја размишљања о хероју, да прочитају састав или стихове, да отпевају песму или да нацртају Левског. Наша иницијатива је део националног програма обележавања 150 година од погибије хероја, који подржава Министарство културе Републике Бугарске. Укључило се десет школа, што је и нас учинило делом часова о Бугарској. О њима смо говорили у прекрасним мултимедијалним публикацијама на бугарској страници Радио Бугарске, у рубрици „С Левским у мислима”.

• Сећање на Левског – од српског Димитровграда до Ћака у Аргентини

• Споменик Апостолу у Софији – место националног одавања почасти

„Радио Бугарска и допунске школе у иностранству кроз заједничку иницијативу Бугарима у домовини показују да наши сународници који живе ван граница Бугарске не заборављају своју историју и хероје“, уверен је главни и одговорни уредник Радио Бугарске Красимир Мартинов.

Жар и емоције са којима Бугари говоре о Апостолу су задивљујући. У њиховим очима, он је истински суперхерој:

„Они старији у Василу Левском виде политичку личност, а најмлађи – фикцију, личност из бајке. Васила Левског најинтересантније је било коментарисати са децом узраста 10-11 година, јер они не могу да поверују да је постојала особа која је била довољно харизматична да толики број Бугара поведе за собом, и довољно интелигентна, начитана, елоквентна, добродржећа, физички здрава да може тако дуго обилазити Бугарску у свим годишњим добима. Због тога ми је једно од деце рекло да Левског замишља као суперхероја, чак га је описало као лик из бајке, са љубичастом косом и наранџастом одећом“, рекла је за Радио Бугарску Данијела Георгијева, председница Бугарског друштва „Васил Левски“ из Шенона, у оквиру којег делује и допунска школа за децу наших сународника који живе у овом у ирском граду.

• Васил Левски – ненадмашан у храбрости, устао против читаве империје

Велики број деце наших сународника у дијаспори рођен је у страним државама, често у мешовитим породицама, а бугарски им је други, неретко и трећи језик. И мада понекад имају потешкоћа са језиком, на снимцима, интервјуима и видеима види се колико труда улажу како би показали своје знање о бугарском националном хероју Василу Левском, као и своју бугарску културну припадност. „Патриотско образовање бугарске деце у иностранству почиње већ првим словом, првом песмом и стихом о Бугарској, које дете научи.“, објашњава Бисерка Иванова, учитељица у најстаријој бугарској допунској школи у Паризу, која носи име Васила Левског. Према њеним речима, деца су веома мотивисана да сазнају више о Бугарској, да говоре нашим језиком:

„Ово полази од породице, од везе коју имају са Бугарском и то им је први разлог – да могу да комуницирају на бугарском језику течно и без страха током распуста у Бугарској, да разумеју оно што виде и причају о својим доживљајима. Јер ако нема језика, нема ни везе са домовином,“ каже госпођа Иванова за Радио Бугарску.

Милена Везенкова је као и многи други наши сународници бољу будућност потражила у иностранству. Пре више од 23 године одлази у Велику Британију, где упозналје свог супруга, који је такође Бугарин. Формирају породицу, рађају им се деца и... отварају бугарску школу у Баркингу у источном Лондону (Велика Британија). Име које су изабрали без имало колебања – Бугарска школа „Васил Левски“, није случајно:

„Ја сам из села Војњагова, где је Васил Левски учио децу да читају и пишу. И дан данас тамо постоји кућа-школа, коју сви знају као Школу. Такође, и школа у Војњагову, коју сам похађала као дете, носила је Апостолово име. И кад се, толико година касније, родила идеја о отварању бугарске школе у Лондону, није било никакве сумње нити недоумице како ће се она звати“, присећа се наша сународница.

Осим историјских чињеница и догађаја, данашњој бугарској деци у Баркингу, а уверени смо и деци наших сународника широм света, најзанимљивије су приче везане за Ђакона као човека и за његову храброст – како се маскирао у различиту одећу да би умакао отоманским потерама, како му се, када су га ухапсили у Какринском хану, опанак заплео у огради, како су деца у војњаговској школи писала у песку и како им је Левски певао песме – неке мале људске приче које образују слику велике личности и остају урезане у памћење за цео живот. А инспирација често налази израз у видео-записима које бугарски малишани широм света креирају с Апостолом у мислима:

Прочитајте још:

• Школа „Васил Левски“ у Сарагоси већ 14 година негује сећање на Бугарску и наше хероје