Изузетно динамична на политичком плану, са осећајем бескрајне толеранције друштва на грешке власти. Овако политиколози Сергеј Петров и Светлин Тачев описују годину на измаку. Били смо сведоци политичких преокрета и озбиљних компромиса у циљу проналаска излаза из спирале ванредних парламентарних избора. Као последица тога, политички жаргон постао је богатији за речи као што су „спојка“, „некоалиција“ и др.
„У Бугарској имамо коалицију коју зовемо „некоалиција,“ али она функционише као коалиција, без обзира на то што понекад долази до заоштравања односа између појединих политичких субјеката у њој,“ каже за Радио Бугарску политиколог Сергеј Петров. „Међутим, политичке странке нису имале друге опције, јер бирачи су већ неколико пута заредом показали да не постоји полички субјекат који би могао да уз помоћ једног или два прихватљива партнера формира владу. Стога, ова „некоалиција“ ће наставити да постоји све док не дође до промене политичке слике у земљи.“
Народни посланици Бојко Борисов и Дељан Пеевски су међу политичким фигурама, којима ова неодређена политичка композиција посебно годи, сматра политиколог Светлин Тачев.
„Тренутна коалиција пружила им је прилику да се поново легитимишу као значајни политички фактори.“
У последње време се председник Покрета за права и слободе Дељан Пеевски, који се нашао на листи санкционисаних САД у оквиру закона „Магнитски“, уживио у улогу ментора власти по низу актуелних питања. Политиколог Светлин Тачев је убеђен да то није случајно:
„Активност Пеевског је резултат трансформација које теку унутар Покрета за права и слободе и све веће улоге коју има у том процесу. На спољнополитичком плану, циљ Покрета је да се удаљи од Анкаре и крене либералнијим путем ка Европи. На унутарполитичком плану, пак, партија тежи отварању ка новим друштвеним групама, којим би повећала своје бирачко тело како би повратила улогу „балансера“ у бугарском политичком животу.“
Уставне промене су друга актуелна тема која је постала катализатор политичких страсти у 2023. години. Покушаји власти у овом правцу су исхитрени и непромишљени, сматрају наши саговорници.
„Устав је основни правни акт земље и он само оцртава основна права и слободе у једној држави. Међутим, политички субјекти као да желе да у њега уграде неке своје идеје, што, по мени, није неопходно. Ако заиста желимо да изградимо праведније правосуђе, не мислим да пут до тога пролази кроз измене Устава.“
Измене основног закона биле су међу условима за формирање компромисне владе и пречим реформама, које заговарају партнери из коалиције „Настављамо промену – Демократска Бугарска“, подсећа Светлин Тачев.
„Учинили су тако да су и сами постали таоци, преузимајући негативне последице на себе с циљем да се легитимишу пред својим бирачима. Ако измене не буду усвојене, они неће моћи да одговоре на питање зашто су ушли у ову коалицију. То је и разлог зашто журе да их усвоје пре ротације премијера, како би тиме показали да су постигли свој главни циљ.“
Приступање Шенгену и зони евра су друга два приоритета на којима бугарска влада активно ради. Иако се сваки од ових циљева може сматрати успехом за земљу, мишљење јавности о њима није једнозначно.
„Наравно, ово је суштински корак који се мора предузети како бисмо наставили процес европских интеграција. С друге стране, и даље није покренута информациона кампања, што забрињава грађане, а влада као да не чини довољно како би растерала тмурне облаке над њима.“
Сергеј Петров, због различитих структурних проблема евра, за сада се залаже да Бугарска еврозони приступи само у теорији:
„Многи људи кажу да смо се обавезали да примимо евро, али то не значи да је одређен временски оквир за то. Постоје земље чланице ЕУ које нису прешле на евро, а њихови економски показатељи су знатно бољи од европског просека,“ каже аналитичар.
Демонтажа Споменика Совјетској армији у Софији је још један догађај који је изазвао оштре реакције и поларизацију друштва.
„Овај споменик као да је материјализовао поделу друштва на националном нивоу,“ каже Петров и додаје. „Убеђен сам да га велик део заговорника и противника не доживљава само као споменик. Још од оснивања Треће бугарске државе, у бугарском друштву су се појавили термини попут „русофил“ и „русофоб,“ који су код нас искључиво политички мотивисани. Овде нису у питању симпатије према језику, култури, људима, традицији, већ подршка или неодобравање спољне политике Руске федерације. Отада до данас, она наставља да буде дебела линија поделе у друштву.“
Локални избори одржани крајем октобра о.г. имали су потенцијал да постану камен спотицања за власт, али је ГЕРБ задржао своје позиције у локалној власти, док је кандидат његових партнера „Настављамо промену – Демократска Бугарска“ успео да седне у градоначелничку фотељу у Софији, што је био и један од њихових најважнијих циљева. Међутим, Скупштина града и после пет покушаја није успела да изабере свог председника, што подсећа на ситуацију око избора председника последња два сазива Народног собрања.
„Сличан сценарио се очекује и на локалном нивоу, јер тешко је изабрати председника када се узме у обзир постојећа поларизација, што утиче на рад целе општине, која не може да функционише нормално.“
Отворена питања политичке 2023. у Бугарској очекују своје одговоре и решење у 2024. години.
Превод: Ајтјан Делихјусеинова
Фотографије: БТА, БГНЕС, bntnews.bg, лична архиваДруга политичка снага у новом парламенту коалиција „Настављамо промену – Демократска Бугарска“ (НП-ДБ) позвала је на брифингу све партије и посланичке групе да јасно изјаве да ни у ком облику неће сарађивати с ДПС-Нови почетак Дељана Пеевског...
На изборима одржаним 27. октобра све политичке партије које ће бити заступљене у новом, 51. сазиву Народног собрања Бугарске, изузев странке „Величина“ („Величие“), забележиле су пораст броја гласова у односу на изборе одржане 9. јуна 2024. године. На..
Још једни ванредни избори су иза нас, али изузев незнатно повећане излазности у односу на изборе одржане у јуну о.г, још је тешко прогнозирати политичке конфигурације, које би омогућиле формирање редовне владе, коју ће изабрати 51. сазив Народног..