Подкаст на српском
Величина текста
Бугарски национални радио © 2025 Сва права задржана

Софија и њена осликана одећа

„Sofia Urban Art” – прва књига која истражује уличну и графити уметност у Софији последњих 30 година

Фотографија: sofiagraffititour.com

Последњих дана 2023. године један од најбољих графити уметника у Бугарској Nasimo и његова екипа из Fine Graff Art-а објавили су на својој Фејсбук страници одлуку да ће све нове приходе остварене од репродукција, као и свој бесплатни рад донирати „различитим школским и другим установама, које непосредно служе деци – нашој будућности.“ Nasimo или Станислав Трифонов, како му је право име, обећава да свој таленат „донира“ у виду стенописа, слика и беседа како би деца могла да расту у бољем окружењу, окружена уметношћу с поруком и подстицајем за развој њиховог стваралачког потенцијала. И ако су за старије генерације Бугара графити само ружни натписи, шаре и слогани по зградама с почетка транзиције, данас слободно можемо рећи да су у последње три деценије графити у служби улепшавања главног града, јер његове фасаде красе шаренији, лепши и импресивнији радови уличних уметника – достојни светске сцене уличне уметности.

Доказује то и млади тим Sofia Graffiti Tour, који је формирао Цветан Бизев и његови истомишљеници. Године 2016. почели су да организују пешачке туре које показују графити и уличну уметност у Софији. Туре се и данас одржавају, при том целе године, потпуно бесплатно и на енглеском језику, како би сваки странац могао да „види“ сва лица бугарске престонице. Ова идеја се током година развијала и прерасла је у стварање културне организације, која ће помагати и организовати различите фестивале, изложбе, догађаје, мастер класове и филмске пројекције као подршку домаћој графити сцени. А пре недељу дана ови млади људи су остварили свој највећи сан – своје место на рафовима књижара заузела је антологија уличне уметности у Софији, која временски обухвата последњих тридесет година, прво двојезично издање (на бугарском и енглеском) ове врсте у Бугарској.

„Књига се зове „Sofia Urban Art” и прати развој и напредак графити уметности у Софији од почетка 90-их година минулог века до данас. Ова књига је покушај систематизације свих дешавања на том пољу – почев од најутицајнијих уметника и најважнијих локација преко тога како су ови цртежи постали супкултура одређеног места у првим годинама новог столећа до бума који су доживели касније, с појавом фестивала и мурала, које данас видимо. И сами смо љубитељи ове уметности већ скоро две деценије, сањали смо да графити и улична уметност у Софији добију своју књигу. Идеја нам је да ово издање представимо и у иностранству,“ рекао је за Радио Бугарску Цветан Бизев.

Управо због тога, међународни партнер у дистрибуцији издања „Sofia Urban Art” је највећи музеј графити и уличне уметности у Европи – „Straat“ у Амстердаму, Холандија. Издање је засновано на резултатима дугогодишњег истраживања, прикупљеној архивској грађи, мноштву разговора са уметницима и организаторима, а садржи и 600 пажљиво одабраних илустрација на 256 страница. Цветан каже да је од првостепеног значаја било представити радове и уметнике, који су одиграли посебну улогу у развоју ове уметности код нас. Међу њима су Eric 273 с почетка 21. века, екипа „140 Ideas“, захваљујући којој су многе школске фасаде засијале у новом руху, чудна створења графити мајстора Bozko и, наравно, Nasimo и група Destructive Creation-а, који су пре више од десет година покушали да „промене“ Споменик Совјетској армији, стварајући мост између њега и непрестано растућег Марвеловог свемира.

„Бугарска стоји доста солидно када је реч о стилу и уметницима,“ каже Бизев и наставља: „Имамо много представника који су стекли светску славу и могу рећи да се у том погледу наша земља развија паралелно с графити и уличном уметношћу широм света. Што се обезбеђивања инфраструктуре за сликање тиче, морамо признати да је 2023. године у Софији по први пут предвиђен посебан зид на којем је прописима дозвољено цртање графита и мурала. У Пловдиву и другим градовима оваквих и сличних локација су раније регулисане и надам се да ће њихов број временом расти. Мислим да сваки кварт треба да добије своју „уличну галерију“.

Није обавезно да улична уметност има социјалну и политичку позадину, сматра Цветан Бизев. Међутим, убеђен је да ова врста уметности заузима све веће место у градовима, обликујући њихов изглед. Сваки од већих градова Бугарске има своју добро развијену графити сцену, каже Цветан Бизев и додаје да вреди научити да је видимо, јер је она део савремене урбане културе. А његова жеља за 2024. годину је да има више графити фестивала код нас, јер они доприносе уједињењу и израстању целе заједнице уличних уметника и њихових радова у градској средини.

Превод: Ајтјан Делихјусеинова

Фотографије: sofiagraffititour.com, FB / Sofia Graffiti Tour

Прочитајте још:



Последвайте ни и в Google News Showcase, за да научите най-важното от деня!

Више из ове категориjе

Проф. Бетани Хјуз

Проф. Бетани Хјуз: Бугарска је веома посебно место

У амбасади Бугарске у Лондону проф. Бетани Хјуз представила је одломке из своје нове серије „Блага Бугарске” коју емитује Би-Би-Си. Проф. Бетани Хјуз ауторка је две епизоде ​​„Блага Бугарске” из документарног серијала „Трагање за благом” који се..

објављено 22.12.24. 11.05
Ген. Директор БТА Кирил Валчев уручује Велику награду Златни ритон за анимирани филм редитељу Анрију Кулеву.

Додељене награде на фестивалу „Златни ритон“ у Пловдиву

На 28. издању Фестивала бугарског документарног и анимираног филма „Златни ритон“ тријумфовали су анимирани филм „Бело раме за црног човека“ редитеља Анрија Кулева и документарни филм „Жеља Гери“ у режији Тонислава Христова. Анимација је освојила и..

објављено 20.12.24. 10.26
Обичај „Осликавање младе каном“ из лозничког села Веселина проглашено је за живо људско благо 2022. године.

У Софији се отвара изложба „Жива људска блага – Бугарска“

Институт за етнологију и фолклористику са Етнографским музејом при Бугарској академији наука (ИЕФЕМ-БАН) данас је у центру Софије, под куполом Ларга, отворио изложбу под називом „Жива људска блага – Бугарска“. Поставка представља 44 елемента..

објављено 17.12.24. 08.45