Европски парламент је коначно дао „зелено светло” за повећање снабдевања Европске уније критичним сировинама. Усвојени закон има за циљ да Заједницу учини конкурентнијом и независнијом у погледу кључних производних материјала.

ЕУ је идентификовала 34 критичне сировине, за којима се очекује пораст потражње у наредним деценијама. Међу њима су литијум, кобалт, алуминијум, фосфор, магнезијум, манган, стронцијум, берилијум, природни графит, метални титан, као и бор, бакар и други.

За неке сировине Заједница зависи од једне земље. Кина, на пример, има потпуну доминацију у снабдевању тешким ретким земним металима. Турска обезбеђује 98% залиха бора у ЕУ. Јужна Африка задовољава 71% својих потреба за платином.

Може се резимирати да се критичне сировине првенствено набављају изван ЕУ, са високим ризиком од поремећаја у снабдевању и недостатка добрих, финансијски приступачних замена. Заједница стога има за циљ да диверзификује своје снабдевање. Немачка посланица из редова Европске народне странке Бентеле Хилдегард је додала:

„Имамо европски закон о сировинама! Заједничким напорима, и рекла бих и са много женске моћи, успели смо да питање снабдевања сировинама из стручне сфере изместимо у центар индустријске стратегије ЕУ. На овај начин, шаљемо јасан сигнал глобалној економији да ћемо се ми као заједница у будућности фокусирати на активно повећање наших унутрашњих капацитета како бисмо задовољили растућу потражњу за сировинама, посебно за будуће технологије произведене у Европи. У том смислу желимо да градимо нове, стабилне односе са поузданим партнерима. Желели бисмо да дамо јасан сигнал компанијама инвеститорима да су процедуре одобравања стратешких пројеката скраћене и учињене предвидивим.“

Од почетка руског рата против Украјине и све агресивније трговинске и индустријске политике Кине, одређене сировине као што су кобалт и литијум постале су геополитички фактор.

Електрични аутомобили, соларни панели и паметни телефони садрже критичне материјале. Они су кључни за зелену и дигиталну транзицију, а њихово снабдевање је кључно за економску одрживост ЕУ. Бугарска европосланица Цветелина Пенкова из групе Прогресивног савеза социјалиста и демократа је истакла:

„Све технологије које ће нам требати да остваримо наше амбициозне климатске циљеве захтевају огромне количине сировина. Електрична возила, соларни панели, батерије итд. користе велике количине основних сировина. Потребна су нам стратешка партнерства са трећим земљама да бисмо могли да диверзификујемо и обезбедимо стабилно снабдевање овим материјалима које морамо да прерађујемо у ЕУ и сами производимо финалне производе. То се може десити само смањењем бирократије, стимулисањем иновација, развојем алтернативних метода производње. Ово законодавство поставља праве економске подстицаје за поузданије, безбедније, одрживије и друштвено одговорније моделе за реализацију пројеката вађења и прераде.“

На пример, технологија вибрација у телефонима не може да ради без волфрама. Електрични аутомобил не може постојати без литијума, никла и кобалта. Бор је потребан за ветротурбине, метал силицијум за полупроводнике, магнезијум и скандијум за производњу и контролу авиона.

Председник Асоцијације индустријског капитала Бугарске Васил Велев истакао је неке од проблема са којима се суочава ЕУ, укључујући Бугарску, а који нису решени Законом о критичним сировинама:

„Европа се деиндустријализује и за то постоји неколико фундаменталних разлога који, нажалост, нису отклоњени у новим документима, укључујући и законодавство Европске уније о критичним сировинама.

То је као пословно окружење које постаје све горе, а не боље, правила која важе у европској економији су далеко супериорнија од правила наших конкурената. Ово је висока цена енергије, ово је такође фокус образовања.

Лисабонском стратегијом на почетку века поставили смо себи задатак да ЕУ буде број један као технолошки лидер, као индустријски лидер, али више нисмо ни број два, већ смо број три са ризиком да постанемо број четири.

Када говоримо о стратешким сировинама, о критичним сировинама, говоримо о онима које се теоретски не могу задовољити, о потрошњи Европе сопственим ресурсима, јер их немамо. Али проблем је у томе што чак ни не улажемо довољно труда да их пронађемо, издвојимо и обрадимо на најефикаснији начин.

А овом акту, који је сада на дневном реду, фактички недостаје полазна тачка – геолошка истраживања. Он говори о рударству, о преради, о рециклажи, али пре рударства је истраживање.

Да будемо јасни, циљ нам је да извучемо 10% ових критичних сировина, што значи да ће преосталих 90% наставити да се увози. Поставили смо себи циљ да овде производимо 40% наше потрошње и рециклирамо 25% онога што потрошимо. То нису резултати који ЕУ могу учинити аутономном.“