Још није познато како ће Бугарска гласати 11. јануара у Бриселу, када се састаје Савет министара животне средине и вода земаља чланица ЕУ – за или против увођења прописа за нове геномске технологије (НГТ) у Европи.

Наша земља је у децембру била уздржана од гласања на оваквом састанку, али су се министри пољопривреде, а недавно и бугарски стручњаци из различитих области науке, категорички успротивили предлогу уредбе Европске комисије о, како кажу, „новој генерацију генетски модификованих биљака.”

Уредба о биљкама добијеним помоћу одређених нових геномских техника, те храна и сточна храна добијена из њих, постали су „камен спотицања” – не само између земаља у Европи, већ и међу стручњацима на Старом континенту.

Неколико дана пре гласања о овој теми, у Савету министара животне средине и заштите вода у Софији одржана је дискусија на којој су научници, пољопривредни произвођачи и политичари заузели ставове за или против документа посвећеног новим геномским техникама (NGT - New Genomic Techniques), које су многи окарактерисали као нову генерацију ГМО – генетски модификованих организама (GMO – Genetically Modified Organisms).

Они инсистирају на томе да Бугарска буде барем уздржана, ако не буде гласала против предлога уредбе – какв је био случај током гласања у децембру на Савету министара пољопривреде и рибарства ЕУ:

„Нажалост, ми их доживљавамо као ГМО, а ГМО су одавно застарели, док нове геномске технике чине чуда. Генерално, Европа заостаје у том погледу“, нагласио је бугарски министар пољопривреде Кирил Витев после гласања у Бриселу, према чијим речима ће се људи у будућности преоријентисати:

„Једанаест година након достигнућа две научнице – Американке Џенифер Дудне и Францускиње Емануел Шарпентије – добитница Нобелове награде“ за технологију која је учинила популарним НГТ – „високо прецизно едитовање генома” помоћу „генетских маказа”, које омогућавају изрезивање генетског дефекта, побољшање пољпривредних усева, према процени ЕК, али и да изазове грешку, мутацију, сматрају критичари.

„Ови генетски модификовани организми, без обзира на то како им је геном модификован, која техника се користи, они нису намењени пољопривредницима и баштама“, упозорио је доцент Стојан Бешков из Националног природословног музеја при БАН:

„Ово није нож са две оштрице – то је смрт и уништавање биодиверзитета! Најважније је да се томе категорички каже не, јер је ово уредба која се заснива на одређеној методи! Ништа више од тога!“

Министар пољопривреде Кирил Витев је, међутим, дао позитиван пример:

„На основу овог достигнућа, Јапан је већ створио парадајз који регулише крвни притисак, сада је могуће лечење више од 7.000 болести. Трендови указују да је ово органска пољопривреда будућности! Сви желимо да храна коју једемо има мање пестицида, користити мање препарата за заштиту биља, ђубрива, како би била отпорна на климатске промене.“

„Апелујемо на све бугарске министре и Владу да схвате да људи заправо желе нешто сасвим друго! Не желе веће приносе или већу економску корист за шачицу произвођача“, позвао је председник Софијске задруге Николај Генов током протеста койи су организовале пољопривредне организације у вези са својом забринутошћу због могућег укидања прописа о ГМО након гласања на нивоу ЕУ.

„Ови протести, ова грађанска енергија, натерали су министра пољопривреде да буде уздржан приликом гласања. Али сада, 11. јануара, следи друго гласање, када ће морати да гласа и министар заштите животне средине. По нашем мишљењу, то је још важније гласање и ако можемо га убедимо да гласа против, биће добро“, нагласио је Илијан Илијев, председник Јавног центра за животну средину и одрживи развој у Варни.

„Сада се друштву поново баца прашина у очи. Обећања, прилично гласна, да ћемо победити светску глад, створити неке чудесне биљке које ће правилно реаговати на све климатске промене. Пре свега, глад у свету тренутно постоји због чисто политичких одлука, а не зато што нема хране да се задовољи“, нагласио је Ивелин Тончев из „Блиске фарме“, који је учествовао у дискусији коју је организовало Удружење „АГРОЛИНК“ које подржава развој органске пољопривреде и културе органске потрошње.

У Заједничком ставу уједињују више од 100 невладиних организација око захтева да се документ поново напише. „То је увреда за све научнике који су се бавили генетиком и биотехнологијом, јер није заснована на научним принципима. Увреда је и закон, јер сам текст садржи чланке који су међусобно потпуно неповезани“, рекла је инжењер др Светла Николова из АГРОЛИНК-а. Према њеним речима, ова уредба је направљена под притиском агрохемијског лобија четири мултинационалне компаније и њихових организација у Европи.

„Претходни такав покушај дерегулације у овој области разматрао је Европски суд 2019. године. Поновљени покушај је сада агресивнији, пошто уредба има директно дејство, одмах се примењује“, рекла је адвокат Маријана Христова из коалиције „Бугарска без ГМО“.

„Тема нових геномских технологија на нивоу ЕУ разматра се од 2014. године. Према одлуци Европског суда, са становишта оригиналног производа генетски модификованог организма – било путем конвенционалних или нових геномских техника, овај производ мора да потпада у делокруг регулативе о ГМО која се примењује у ЕУ“, објаснила је раније посланица Европског парламента из „Обновимо Европу“ Атиџе Алијева-Вели. 

Она је, међутим, додала да приликом процене финалног производа неки од производа добијени применом нових геномских техника не потпадају под ову уредбу и да је у том погледу Европска комисија покушала да ажурира и модернизује законодавство о ГМО.

„Проблем је у томе што је уредбом предвиђено укидање регулације, контроле и означавања, тако да произвођачи и потрошачи неће имати информације о овим производима са новим генетским, новим геномским техникама“, рекао је у интервјуу за БНР доцент Веселин Дочев, професор заштите биља на Шуменском универзитету и агроном у Пољопривредном институту у овом граду.

„Циљ малих произвођача је да раде са локалним семеном локалних сорти које је прилагођено месту у коме живе и локалној клими. И сигурна сам да нема човека који не би волео бугарски парадајз, а не парадајз из малопродајног ланца, скоро пластичан по укусу који може да се чува 3 месеца. Захтевамо да наша Влада заштити бугарске сорте“, рекла је Цветанка Димитрова из прехрамбене задруге Хранкооп-Софија.

„Немојте подлећи овој интриги, овој научној технологији, која тренутно није доказана и коју треба тестирати дуги низ година да видимо какви ће бити ефекти на генерацију која долази после нас“, нагласио је Мартин Ганев са органске фарме „Пољана“.

„Категорички смо против употребе нових геномских техника из другог разлога – ово отвара Пандорину кутију за њихову употребу у пчеларству, што је још горе“, додао је председник Националне уније пчелара Сребрин Илијев.

„ГМО није универзално зло! Наравно, ово је нова технологија – нормално је да постоји екстремно порицање, нормално је да постоје огромна очекивања, истина је, као и увек, негде на средини“, рекао је директора Пољопривредног института у Софији, проф. Иван Атанасов.

„За мене, као одгајивача, ово је само једна технологија и овде је реч само о 1. групи, која ствара генетски диверзитет“, рекла је председница Пољопривредне академије проф. др Виолета Божанова. „Током свих година постојања оплемењивања биљака у Бугарској, од 1925. године званично пратимо све савремене токове у развоју научног истраживања“.

У категорију 1 спадайу биљке које се јављају у природи и које се добијају конвенционалним размножавањем. Обавезни услов је да се не разликују од матичне биљке за више од 20 измена – у томе проблем виде противници прописа.

Категорија 2 укључује све остале биљке добијене путем НГТ-а. За њих се, као и до сада, примењује постојећа законска регулатива о ГМО, истичу у институцијама.

„Овим пројектом се не мења садашња законска регулатива о ГМО и, сходно томе, бугарски закон о ГМО“, нагласио је др Ивелин Ризов, државни експерт у Министарству пољопривреде.

А према речима посланика Европског парламента из редова европских конзервативаца и реформиста Ангела Џамбазког, потребно је гласати против политике генетски модификованих организама, ма како се они звали. 

„Много је паметније и корисније за нас као друштво да покушамо да одржимо, колико год је то могуће, неку врсту независности на овим просторима. Људи који се баве пчелама, земљом, фармама су будућност, храна је сутра!“, нагласио је Џамбазки.