18. јануара Бугарска православна црква и њени верници славе Светог Атанасија Великог, патријарха Александријског. Истакнути богослов и одан борац за чистоту вере и очување православља, Свети Атанасије Велики један је од зачетника новозаветног монаштва насталог крајем 3. и почетком 4. века у Египту. Сматра се да је он заслужан за ширење монаштва у Европи. Био је на Првом васељенском сабору у Никеји, где се прославио својом ученошћу. Допринео је учвршћивању православља, а нарочито писањем Символа вере који је на Сабору и усвојен.
Бугарска православна црква слави успомену на Светог Атанасија Великог двапут годишње – 18. јануара и 2. маја (на дан његове смрти).
Бугарски народ поштује овог светитеља као заштитника снега и леда. У народу је празник познат као Атанасовдан. Постоји веровање да на тај дан Свети Атанасије одлази на белом коњу у шуму. Скида зимски капут и облачи свилену кошуљу говорећи: „Иди, зимо, дођи, лето!“. Стога Бугари верују да се после тог дана хладна зима повлачи и стиже сунчано пролеће.
Уз благослов Старозагорског митрополита Кипријана успели смо да сазнамо занимљиве ствари о манастиру Светог Атанасија, који се налази недалеко од града Чирпана, а за који се сматра да је најстарији манастир у Бугарској и Европи, као и о Светом Атанасију.
Очекује се да ће данас 200 верника – учесника у ходочасничком походу у знак сећања на Рилског чудотворца, стићи у светињу на Рили. Ходочашће „Рилски чудотворац“ део је хришћанских верских рута, обједињених иницијативом „Путем вере.“ Походом..
Утврда Урвич наставља да изненађује археологе, овога пута открићем из периода када је Софија била римска Сердика. Троугласту камену кулу која датира с краја 2. века открили су млади археолози др Филип Петрунов и Виолина Кирјакова у последњим данима..
Обнављање бугарске државности након пет векова османске владавине повезује се са Априлским устанком од 1876. године и Унутрашњом револуционарном организацијом коју је претходно створио Васил Левски . Након Берлинског споразума из 1878...