Први турски астронаут полетео у свемир
Први турски астронаут Алпер Гезеравџи и још три члана посаде AX-3 (Axion Mission 3) лансирани су 19. јануара, у00,49 ч. по турском времену, са свемирског центра "Кенеди" на Флориди (САД) на путовање према Међународној свемирској станици. Догађај се могао пратити на великом екрану постављеном поред планетаријума у Анкари. Хиљаде људи гледало је церемонију и на тргу Таксим уИстанбулу.
Министар индустрије и технологија Мехмет Фатих Каџир је у пратњи делегације научника ради догађаја боравио у САД.
Гезеравџи је рођен 1979. године. 21 годину био је пилот борбеног авиона F 16. "Моје име није важно", написао је Гезеравџи на друштвеној мрежи Екс: "Оно што је важно за људе је да памте да је њихова земља довољно одлучна да направи корак у будућност и да сања не о границама неба, већ о дубинама космоса".
Тунел испод Шар-планине повезаће Тетово са Призреном
Владе Косова и Северне Македоније су 12. јануара потписале споразум о кофинансирању тунела, који ће повезати Призрен, на Косову и Тетово, у Северној Македонији.
"Ово је веома важан пут који не само да повезује Призрен са Тетовом, већ и са ауто-путем ‘Ибрахим Ругова’, који повезује Приштину са Драчем и Тираном, и тако ствара могућност за повезивање преко коридора и шире на регионалном нивоу“, изјавио је министар животне средине, просторног планирања и инфраструктуре Републике Косова Либурн Алију, кога цитира koha.net.
Заменик министра саобраћаја и комуникација Северне Македоније Беким Реџепи је рекао, да ће тунел бити дуг 6,4 км а финансирање овог пројекта, укључујући изградњу тунела на путу Тетове-Призрен, биће подељено пропорционално према његовој дужини на свакој страни. Пут Призрен-Тетово ће бити дугачак око 50 километара и обухватаће тунел, чиме се време путовања скраћује на мање од сат времена. Садашњи пут Призрен-Тетово је дугачак 113 километара и траје више од два и по сата.
Хрватска почела да гради војну базу на граници са Србијом у Барањи
Министарство одбране Хрватске је објавило да ради на концепту кратке основне војне обуке за матуранте, јавља агенција HINA. Министарство је покренуло и процес обнове касарне у Белом Манастиру у Барањи, у близини границе са Србијом, преноси телевизија N1.
Потпредседник Владе Хрватске и министар одбране Иван Анушић је у парламенту изјавио да је пројекат повратка војске у Барању већ покренут и да се до краја 2026. године планира завршетак обнове касарне у Белом Манастиру, у којој ће бити смештено до 850 припадника батаљона "Соколови", као и да у скорој будућности тој јединици Војске Хрватске следи преоружање на америчка возила M2A1 ODS Bradley.
Одлука о премештању батаљона образложена је „безбедносним разлозима”, са посебним акцентом на заштити границе од претњи миграције.
Грчка може да пошаље фрегату у Црвено море
Грчка је спремна да пошаље фрегату ради очувања слободе пловидбе и заштите живота помораца у Црвеном мору, саопштио је министар одбране Никос Дендијас. Одговарајући на посланичко питање посланика Комунистичке партије, министар је појаснио да ће присуство грчке фрегате штити интересе грчке трговачке флоте.
Према војним стручњацима, грчка фрегата ће вероватно пратити бродове у Црвеном мору ради заштите од отмице и бомбардовања.
Логично је да Атина пошаље своју фрегату, јер су напади јеменских побуњеника Хута умногоме утицали на пословне интересе грчке трговачке флоте, коментаришу грчки медији. Атина чека конкретне параметре мисије у Црвеном мору како би грчка фрегата отпловила у том правцу, јавља дописница БНР у Атини Катја Пеева.
Саставио: Иво Иванов
Превела: Албена Џерманова
Фотографије: tua.gov.tr, vlada.mk, morh.hr, defence-point.gr
Истраживање Европске инвестиционе банке (ЕИБ) показује како половина Бугара сматра да прилагођавање на климатске промене треба да буде један од најважнијих националних приоритета. Чак 96% испитаника изјављује да је неопходно предузети кораке у циљу..
Десетог новембра 1989. године, на пленуму Централног комитета Бугарске комунистичке партије (БКП), Тодор Живков је разрешен дужности генералног секретара – највише дужности у партији и држави. Оно што се догодило на пленуму, касније ће бити дефинисано..
Ергелу „Кабијук“ у селу Коњовец, која важи за најстарију у Бугарској, основао је 1864. године русенски валија Мидхат-паша у циљу узгоја коња за потребе турске војске. Ергела је функционисала до ослобођења Бугарске 1878. године. Свој рад је обновила 1894...