Од 26. до 28. јануара у граду Пернику, у близини Софије, одржаће се 30. издање Међународног фестивала игара под маскама „Сурва“. Поново ће се дићи бука – сурвакари, кукери, чауши, бабугери, мечкари и други чудновати ликови ће кроз магични плес, страшним, језивим маскама истеривати зле духове.
Обичај “Сурва“ је карактеристичан за централни део западне Бугарске. Њиме се обележава долазак Нове године по јулијанском календару, а ритуалне радње које изводе учесници маскираних поворки, такозвани сурвакари, имају за циљ да одагнају зле силе и мештанима донесу здравље и благостање. У зимским играма под маскама, тзв. Сурвакарским играма, некада су учествовали само представници мушког пола – дечаци, младићи и старци, а данас учествују и девојке, и жене.
У другим деловима земље игре под маскама се изводе у пролеће – када се природа буди за нови живот. Учесници у њима су познати као кукери.
Током година фестивал "Сурва" у Пернику је стекао велику популарност и претворио се у догађај од националног значаја. Он привлачи госте из свих крајева земље и иностранства. Прошле године Перник је у три фестивалска дана посетило преко 50 хиљада поштовалаца зимских игара под маскама.
Ове године Перник се спрема да дочека преко 10 хиљада учесника.
"Ово је највећи фестивал игара под маскама у Европи. Поред бугарских учесника, пријавило се и 18 страних група, које ће се укључити у дефиле. Зато и ове године због великог броја учесника прве групе дефиловаће већ у петак – 26. јануара. Тада је на програму омладински дефиле „Сурвакаријада" – објашњава у интервјуу Радио Бугарској Адријан Скримов, стручњак за односе с јавношћу Општине.
"Ове године учествоваће 1.100 деце из свих школа у Пернику. Почетак је од 10,00 часова 26. јануара. Дефиле се наставља у суботу и недељу, а почетак је опет од 10,00 часова. Долазе нам групе из свих етнографских региона Бугарске, као и учесници из иностранства – највише их је из балканских земаља. Имаћемо госте из Португала, Италије и Шпаније", каже Адријан Скримов и наставља:
"Традиција је жива и развија се. Становници Перника кажу да је Перник срце "Сурве", а "Сурва" је срце Перника. Не само фестивал, већ и сурвакарске игре које се сваке године 13. и 14. јануара одржавају у селима у околини града, окупљају велики број људи – мештана и гостију. Сви учесници у њима током целе године спремају костиме за овај празник – поправљају старе, шију нове, праве нове маске, додају још звона, клепетуша, прапорака… Прво издање фестивала одржано је 1966. године. Тада је било 700-800 учесника из околине Перника, али је од 1985. године "Сурва" већ Међународни фестивал. 10 година касније град је постао члан Федерације европских карневалских градова, а 26. јуна 2009. године Перник је проглашен Европском престоницом традиције сурвакара и кукера. Зато и сада – 15 година касније, тежимо да развијамо фестивал и да позивамо све више људи, јер је то шанса да упознају традицију, а код нас је све аутентично и право".
Уредила и превела: Албена Џерманова
Фотографије: БГНЕС, Гергана МанчеваБугарско културно друштво „Мартеница” из немачког града Штутгарта обележава две деценије свог постојања свечаним концертом под називом „20 година Мартенице”. Званични догађај ће се одржати 7. децембра у 17.00 часова по локалном времену, преноси БТА...
Љуто је култура – у то је убеђен Александар Кјуркчијев – Сандо, оснивач фарме љутих папричица у близини Софије и првог музеја љутог у Бугарској. По други пут заредом, у селу Лозен недалеко од бугарске престонице, он организује фестивал „Љути Божић на..
Приморски град Черноморец обележава свој празник на Никољдан. Свети Никола се слави као заштитник рибара и морнара . Сваке године, на овај датум, организује се свечана литија са чудотворном иконом Светог Николе која иде до пристаништа, где се..
Село Змејово, у старозагорском крају, данас, 21. децембра, обележава свој традиционални празник посвећен пелину. По старом бугарском обичају,..
Бугарске државне железнице (БДЖ) припремају празнично путовање за љубитеље возова. Божићни воз са парном локомотивом и шест свечано украшених вагона..
Израда плетених производа је традиционални занат који заслужује оживљавање, сматра Александрина Пандурска, позната по својим бројним пројектима..