Бесарапски Бугари су једна од највећих бугарских заједница у иностранству. Штавише, у једином броју листа „Бугарска Бесарабија” из 1938. пише да су они „недељиви део бугарске духовне и културне заједнице и да ће тако и остати, јер је веза између нас и њих нераскидива.“

И поред тога што данас живе у региону Бесарабије, подељеном између Украјине и Молдавије, наши сународници настављају да чувају и преносе са генерације на генерацију бугарски дух, традицију и идентитет. И то чине са великом љубављу, дивљењем и поштовањем, који су све ређи у односима међу људима. Због тога је сваки повод да се о њима прича уједно и прилика да се подсетимо какви бисмо могли да будемо, и то без нужног враћања неколико векова уназад.

Бесарапски Бугари су веома солидарни и борбени, што им омогућава да превазиђу низ тешкоћа различите природе. И у Украјини и у Молдавији једна од њих је сиромаштво, због чега је многима потребна помоћа. И док је Украјина већ скоро две године у рату са Русијом, а помоћ јој пружају бројне земаља, суседна Молдавија се много ређе помиње, иако тамо војна дејства остављају озбиљне последице, пре свега, на цене енергената. Управо високе цене гаса и електричне енергије постају све озбиљнија препрека за многе породице у овој земљи:

„Доста људи из Молдавије је отишло на Запад, остављајући своју децу бакама и декама да их одгајају“, рекао је Иван Жељапов, председник Бугарског културног центра у главном граду Молдавије Кишињеву, у интервјуу који је дао за Радио Бугарску. „Постоје случајеви када децу из неколико породица одгаја само једна бака. Понекад се дешава да немају шта да једу, па је зато важно да им помогнемо. Сигуран сам да у свакој земљи постоје људи са добрим намерама који, без пуно помпе, помажу онима којима је то потребно.“

Иванова ћерка Оксана освојила је 2022. године титулу „Мисиз Бугарске универзума“. Помагање својим сународницима, бесарапским Бугарима у Молдавији, за њу је постао циљ којим се бави и данас. Оксана је организовала неколико добротворних вечери, а прикупљена средства ће ићи за помоћ рехабилитационом центру, културном центру и музичкој школи и колеџу у молдавском граду Тврдица.

На Музичком колеџу „Стефан Њага“ професори из Бугарске предају бугарски фолклор на бугарском језику. У граду такође постоји и уметничка школа, Теоријски лицеј града Тврдице, који похађа више од 600 деце, као и два вртића.

„Деца из Музичког колеџа имају жељу да играју фолклор. Након претходне добротворне вечери успела сам да им пошаљем бугарске народне инструменте и ношње, али њихова жеља да очувају бугарски дух и идентитет је и даље јака, због чега настављам да им помажем“, каже Оксана Жељапова. „Заиста бих волела да подстакнем што више људи доброг срца да се придруже нашем циљу. Такође сам успела да рехабилитационом центру пошаљем опрему за обнављање мишићно-коштаног система. Надам се да ћемо моћи да им помогнемо и сада, када нам кажу шта им је потребно. За мене нема срећнијег тренутка него када видим осмех на лицима деце.“

„За нас не постоје туђа деца, посебно тамо где су бугарска деца“, рекла је Оксана у једном од претходних интервјуа. У њему је поделила и своје уверење којим се води приликом доношења сваке своје одлуке: „Добра дела се чине у тишини, да би се могло учинити што више.“

Превод: Свјетлана Шатрић

Фотографије: Пламен Колев, Музички колеџ „Стефан Њага“