Европска унија је заједно са лучким властима држава чланица покренула нови јавно-приватни савез европских лука који има за циљ усаглашавање мера безбедности и унапређење размене информација како би се осигурала помоћ у борби против трговине дрогом, кријумчарења и организованог криминала. У белгијској луци Антверпен, где је полиција прошле године запленила рекордну количину од 121 тону кокаина, европска комесарка за унутрашње послове Илва Јохансон рекла је да је трговина дрогом главни извор прихода организованог криминала у Европи.
Иницијатива је покренута у белгијској луци Антверпен, за коју се верује да је највећа улазна тачка за кокаин у Европи. Догађају су присуствовали министри унутрашњих послова и представници 16 европских лука, као и организација које раде у области поморског саобраћаја. Половина убистава у Европској унији повезана је са трговином дрогом, а криминалне мреже продиру у европску економију, упозорила је европска комесарка за унутрашње послове Илва Јохансон, додајући да се против криминалне мреже ваља борити мрежом:
„Конкурентске криминалне групе раде заједно на организовању и слању великих пошиљки са једне стране Атлантика и њиховој прерасподели на другуој страни, овде у Европи. Удружујемо снаге како бисмо зауставили криминалне групе које се у наше луке инфилтрирају уз помоћ мита, корупције и претњи, пошто је веома тешко физички приступити лукама и изнети дрогу из контејнера. За то им је потребна помоћ изнутра.”
Насиље, претње, изнуда, подмићивање и принуда присутни су у свим већим лукама у Европи, где локални мафијаши на све начине покушавају да одрже утицај у уносном нелегалном послу и да се дочепају пошиљки дроге преко докера, радника у лукама, возача камиона, као и царинских и полицајских службеника. Такве су криминалне групе у Холандији са мароканским коренима, а у Белгији оне које су повезане са албанским и италијанским мафијашким круговима. У луци Антверпен се из године у годину открива се све више пошиљки кокаина, што потврђује тврдње да је европско тржиште преплављено кокаином из Латинске Америке, а белгијски град често је поприште насиља између криминалних група које се међусобно „боре” за контролу над уносном илегалном трговином.
„Циљ Савеза европских лука је да пронађе алате за размену добрих пракси између лука и власти. На пример, успостављање анонимне „вруће линије“ у случају неуобичајене ситуације коју открије члан тима, како би криминалци су ухапшени што је пре могуће“, рекла је белгијска министарка унутрашњих послова Анелиз Верлинден. Од укупне количине наркотика који се открију у Европској унији, 70 одсто се налази у европским лукама, што захтева бољу сарадњу не само између полиције и царинских служби, већ и са приватним лучким оператерима. Новоосновани савез има за циљ јачање размене информација и успешних радних модела, мапирање путева кроз које пролазе токови дроге и откривање криминалних банди. За помоћ царинским службама Европске уније предвиђено је 200 милиона евра. Партнерство такође укључује Еуројуст и Еуропол, чија извршна директорка Катрин де Бол је рекла:
„Главни предуслов је корупција и инфилтрација криминалних елемената. То се дешава на различитим нивоима – бродарске компаније, лучки радници, транспортне компаније и националне власти. Ове тактике су важне за криминалне мреже јер је довољно да постоји само један корумпиран службеник који ће им омогућити приступ важним кодовима и документима, што олакшава њихове криминалне активности.“
Комесарка ЕУ за унутрашње послове Илва Јохансон рекла је да су се, као резултат великих операција лучких снага безбедности у Ротердаму и Антверпену, криминалне групе у циљу увоза и извоза дроге преусмериле у мање луке, наводећи Хелсингборг у Шведској као пример.
Тихомира Безлова – вишег аналитичара Центра за проучавање демократије упитали смо како би нова европска иницијатива могла помоћи раду и безбедности бугарских лука.
„Европа је последњих деценија, а нарочито последњих година, буквално била сведок прилива кокаина. Забележен је огроман пораста количина заплењеног кокаина, од преко 300 тона годишње, а ова цифра наставља да расте. Није случајно што је иницијатива „Савез лука Европске уније” најављена у Антверпену, јер је управо тамо прошле године заплењено 120 тона кокаина. У највећим лукама попут Антверпена, Ротердама, који је највећа лука, Хамбурга, дошло је до огромног повећања количине заплењеног кокаина. Оно што је алармантно и изазива озбиљну забринутост јесте да овај огроман приход који организовани криминал остварује од шверца кокаина заправо ствара нешто што није постојало у западној Европи, у овим градовима, огроман талас насиља и веома видљив пораст организованог криминала, а нарочито мароканске, северноафричке, колумбијске групе воде мале ратове у овим градовима ради прихода. Што се тиче Бугарске, ми немамо овај проблем, јер смо далеко од главних потрошачких тржишта у западној Европи. Али друга опасност за Бугарску, коју коментаришу полицијске службе у западној Европи, тиче се бугарских транспортних компанија, углавном великих бугарских фирми у чијем поседу се налази велики број камиона који обављају транспорт у западној Европи. Оно што се види из разних истрага је управо веза између ових мароканских, колумбијских криминалних група које користе бугарске транспортне компаније. Последњи велики инцидент са бугарским бродом видели смо у Ирској. Претпостављам да би ова иницијатива омогућила бољу контролу бугарских компанија и избегавање инцидената попут оног у Ирској, који власницима заиста наносе велику штету.“
Колико су ефикасни европски прописи о лукама које Бугарска примењује у борби против кријумчарења, шта још треба унапредити на европском нивоу?
„Европа је постала највеће тржиште за кокаин, претекавши САД. Главни проблем Европе је што нема јединствену полицијску структуру какав је Федерални истражни биро (FBI). Други проблем је инфилтрација ових криминалних структура, између осталог у полицијске и царинске службе, и по мом мишљењу, у том погледу Бугарска има много тога да научи, да стекне као искуство. По питању Бугарске, позитиван пример је неколико случајева откривања хероина у бугарским лукама, што је заправо довело до тога да су ови канали за кријумчарење хероина почели да избегавају бугарске луке.“
Иницијатива „Савез лука Европске уније” позива на сарадњу приватног сектора, царине и органа за спровођење закона – да ли је овај циљ преамбициозан, у којој мери је изводљив и да ли има сличних успешних примера – у ЕУ или у Бугарској?
„Морамо да видимо који ће конкретни алати бити понуђени, односно какву ће корист имати приватне компаније. Сходно томе, који су механизми сарадње. Тренутно је то само експеримент. Видећемо које су конкретне идеје, тренутно постоји само једна политичка најава за овај Савез. Осим проблема са могућношћу провере веће количине терета путем рендгена, што се такође тиче и Бугарске на много начина, проблем је и унутрашња контрола коју саме компаније врше над људима које ангажују, односно сарадња између ове интерне контроле компаније и полицијских институција, али у сваком случају улажу се напори, видећемо колико ће се показати ефикасном ова сарадња између приватног сектора и администрације.“
Тема која изазива велико интересовање јавности је улазак Бугарске у Шенген и воденим путем после 31. марта. Када говоримо о комерцијалним пловидбама и борби против кријумчарења – да ли наш улазак у Шенген са собом носи нове мере у овом погледу и које су оне, да ли ће бугарске луке постати безбедније?
„Код нас је саобраћај кроз луке који ју везаан за Шенген веома малог обима, ми смо по страни од великог протока који постоји у Европи, тако да за разлику од ваздушног саобраћаја, мислим да неће бити великих промена.”
Посматрајући Европску унију у целини – које начине и тактике користе криминалне организације за увоз дроге у Унију, и где је Бугарска у овом процесу – да ли и како сарађује са европским партнерима и обрнуто да ли они проводе истраге?
„Оно што се временом променило је да су у почетку главни канали за кријумчарење текли кроз Шпанију због контаката Шпаније са Латинском Америком, посебно Колумбијом, Перуом, Бразилом – одакле је кокаин долазио. Оно што се касније догодило је да се саобраћај преусмерио на највеће луке јер су лучке власти могле да прегледају веома мали проценат контејнера, терета. А када имате огроман промет, рецимо у Ротердаму, где се оствари промет од близу 500 милиона тона на годишњем новоу, на 1000 контејнера, може да се провери тек 1% . Мреже организованог криминала спремне су да изгубе ових 300 тона да би у Европу увезле 100-150 тона кокаина. Односно, да слањем великог броја контејнера онемогуће да се заустави целокупна количина. Изабрали су највеће луке јер се тамо налази највећи број контејнера и могућност да се сакрију пошиљке је највећа. Бугарска нема овај проблем, јер једноставно немамо толики обим теретног саобраћаја кроз наше луке. Потребан је ресурс за проверу, квалитетни људи које није врбовала мрежа организованог криминала, контрола тих људи.“
Превод: Свјетлана Шатрић
Фотографије: Франс прес, ЕPA/BGNES, Савина Спасова, Ројтерс
Овај материјал је припремљен у оквиру европске радијске мреже „Евранет Плус“. Оригинални звучни запис на бугарском језику можете послушати ОВДЕ
Скоро две трећине грађана Бугарске изјавило је да су били срећни током 2024. године, док 26% испитаника изражава супротан став, показало је традиционално годишње истраживање агенције „Тренд“, спроведено по налогу листа „24 часа“. Кључни фактори..
У самом центру бугарске престонице данас почиње тродневни базар „Мој Еко Божић“, који ће се затворити 22. децембра. Ово празнично догађање посетиоцима нуди јединствену прилику да открију мноштво сувенира и додатака од природних и рециклираних..
Од почетка 2025. године, Служба за социјалну заштиту у Бургасу уводи нову дигиталну здравствено-социјалну услугу – „телеасистенцију“, преноси БНР Бургас. Нова услуга, названа „дигитални асистент“, представља надоградњу телемедицинских услуга које..
Деда Мраз стиже данас у зоолошки врт у Бургасу како би поделио божићне поклоне животињама, саопштио је прес центар Општине. Током празничног дана..
Драги пријатељи Радио Бугарске, желимо вам срећан и благословен Божић! Захваљујемо вам на вашој верности и подршци која нам значи неизмерно много...
Током прошле године десет беба рођено је захваљујући донорском програму Општине Софија за подршку породицама са репродуктивним проблемима. Међу њима су и..