Удружење ликовних уметника Бугарске обележава 100. годишњицу рођења једног од најпрепознатљивијих и најомиљенијих бугарских илустратора – сликара Љубена Зидарова (23.12.1923 - 3.01.2023). Слике и акварели који се налазе у двадесет уметничких галерија у Бугарској, приватним колекцијама, као и у поседу породице Зидарови, биће приказани на изложби која je организована тим поводом. У оквиру изложбе у галерији Удружења ликовних уметника Бугарске у улици Шипка 6, посетиоце очекују и свакодневне пројекције филма „Чаробно огледало Љубена Зидарова” у режији Марије Николове.
Љубен Зидаров, који је више од седам деценија посветио уметности књиге, један је од покретача модерног тренда у бугарској илустрацији током 60-их година прошлог века. Његово име налази се и међу зачетницима цртаног стрипа у Бугарској, као и првог домаћег илустрованог часописа за децу „Славуј“ (1957). Током своје богате каријере, илустровао је на стотине класичних књижевних дела, међу којима су „Андерсенове бајке”, „Шехерезадине приче”, „Острво с благом”, „Гроф Монте Кристо”, „Краљевић и просјак”, „Чича Томина колиба“ и многе друге. Зидаров, који је препознатљив по свом карактеристичном, непоновљивом сатирично-поетском ауторском рукопису, иза себе је оставио импозантну заоставштину у области штафелајног сликарства, акварела и уметничког текстила. Изложба ће бити отворена до 23. марта 2024. године.
Бугарска култура и домаћа традиција, које су донедавно остатку света деловале егзотично, постепено постају део светске културе 21. века. Ауторски ручно рађени производи, у којима се преплиће наша национална традиција са елементима..
У Варни почиње 42. Фестивал бугарског играног филма „Златна ружа.“ У такмичарском програму представиће се 15 дугометражних и 20 кратких филмова и 5 серија. Фестивал ће свечано бити отворен вечерас пројекцијом филма „Човек који више није могао да..
Ове 2024. године навршава се 200 година од појаве такозваног „Буквара са различитим поукама“ . Тако гласи оригинални наслов књиге, познатије као „Рибљи буквар“, чији је аутор истакнути препородитељ др Петар Берон. Ради се о првом бугарском уџбенику,..