Осим у историјско-географским областима Гора и Голо Брдо, бугарско становништво остало је компактно и на југоистоку Албаније. Упркос негативним ефектима економске миграције који су током последњих година видљиви и у овом крају, Бугари у региону Мале Преспе (западна обала Преспанског језера) настављају да чувају своју традицију и културу.
У очувању националног идентитета, људи попут Димитрија Пандовског, председника Друштва бугарско-албанског пријатељства из Корче, играју огромну улогу.
„Основали смо Друштво бугарско-албанског пријатељства и радимо на очувању наше културе, традиције и националног идентитета у региону Корче“, започиње своју причу Димитри Пандовски. „Организујемо разне догађаје везане за бугарске обичаје и празнике, дебате о историјским темама и округле столове посвећене личностима из бугарске историје. Имамо и допунске школе.
Тражимо и налазимо подршку за активности као што је већ завршена санација пута до једног од села, пројекат обнове старих чесми и ограде гробљанског парка у селу Врбник. На сеоском гробљу налазе се и писана сведочанства о нашем бугарском пореклу. Старе спомен-плоче су исписане на бугарском језику. И то мора да се сачува.“
„Становници Корче били су једни од главних активиста у процесу признавања бугарске националне мањине у Албанији, који је успешно завршен 2017. године“, каже наш саговорник:
„Наше питање стигло је и до премијера Едија Раме. Дали смо му сва документа која доказују наше порекло. А у Парламенту је од укупно 120 посланика, њих 112 гласало „за“ признавање бугарске мањине. Још 1921. године у документима Министарства иностраних послова Албаније забележено је да у земљи постоји малобројна бугарска мањина.
Предочили смо и документе из 1935. године, из времена Ахмета Зога (нап. аут. бившег шефа државе и првог краља Албаније – Зога Првог, који је владао од 1928. до 1939. године), који је признао легитимитет 10.966 Бугара, са пописом региона у којима су живели. За наше Бугаре у овом делу Албаније карактеристично је да су били међу најобразованијима, да су уживали ауторитет и припадали интелектуалној елити земље. Тако је и данас. Наша деца похађају допунске школе, након чега школовање настављају у Бугарској.“
Председник Друштва бугарско-албанског пријатељства истиче и улогу амбасаде Бугарске у Тирани, која је током 2023. године, у периоду од само 8 месеци, организовала више од 20 састанака Бугара из региона са представницима бугарске државе, на којима су размотрена за њих важна питања и идентификоване конкретне мере за решавање постојећих проблема.
Бугари у Албанији са нестрпљењем ишчекују резултате пописа становништва из 2023. године. „Ако будемо достигли проценат од 20% у региону Мале Преспе, бугарски језик ће постати званичан (нап. аут. у документима, на таблама у насељеним местима, моћи ће да се изучава у албанским школама)“, каже Димитри Пандовски. „Млади ће се много брже интегрисати у Европу и говориће да су Бугари ма где се налазили. Тако ће моћи да преузму ствари у своје руке и напредују.“
На наше питање какву поруку жели да пошаље Бугарима у Бугарској, потпуно искрено каже:
„Бугари у Бугарској јако добро знају за нас. За нас не знају они који седе у Парламенту. Морају да се пробуде и да схвате да ми овде штитимо бугарске корене. Не треба нам демагогија, хоћемо конкретна дела. Само на тај начин Бугари који живе у Албанији могу да се увере у добре намере Бугарске. Зато би о нама требало да се говори што више, треба да дођу и други медији и да пренесу нашу причу. Да се зна да смо ми Бугари и ништа друго.“
Превод: Свјетлана ШатрићФотографије: Красимир Мартинов
Бугарска национална мањина у Албанији једна је од највећих у земљи, показују подаци последњег званичног пописа становништва у тој земљи. Као Бугари изјаснило се 7.057 лица, поређења ради – као Грци се изјаснило 23.000 пописаних, Египћана је 12.000, Рома..
Највиши панорамски точак код нас биће постављен у Плевену, северна Бугарска, саопштио је гувернер Плевенске области Николај Абрашев. Постројење ће бити део вишенаменског комплекса у близини парка „Кајлака“. „Пројектом је предвиђена изградња вертикалног..
Од данас ће у Старој Загори грађани свих узраста – од малих до старих, моћи да пошаљу своја писма Деда Мразу. У фоајеу Државног позоришта лутака у граду постављено је поштанско сандуче за писма Деда Мразу. Из културне институције обећавају да ће..