У суботу, пред Месне покладе,обележавамо Велике задушнице као знак сећања на све преминуле. Задушнице су дани у Православној Цркви посебно посвећени молитви за покојне и увек падају у суботу. У храмовима се служи Заупокојена света литургија и парастос на којем свештеник вином прелива жито. На заједничку трпезу се стављају кувано жито, хлеб или погача, вино, воће, колачи или бомбоне.
После помена дели се храна и пиће за покој душе уз речи: "Бог да прости!" Дан пре тога, као и на Задушнице, хришћани посећују и уређују гробове својих драгих покојника. Обичај је да се гроб прелије црним вином и прекади тамјаном, као да се запали свећа покојнику.
22. септембра 1908. године, манифестом кнеза Фердинанда I објављује се независност Бугарске чиме су положени темељи Трећег бугарског царства. Није случајно што је овај чин извршен у цркви Светих четрдесет мученика у средњовековној бугарској престоници..
Бугарска православна црква и њени верници 17. септембра славе успомену на свету мученицу Софију и њене три ћерке – Веру, Наду и Љубав, које су због вере умрле мученичком смрћу у 1. веку после Христа. Тог дана обележавамо и празник бугарске престонице..
Бугарска православна црква 14. септембра обележава један од највећих хришћанских празника – Воздвижење Часног Крста Господњег, који је првобитно установљен у спомен проналажења Крста Христовог на месту Његовог распећа. Крстовдан је један од четири дана..