Подкаст на српском
Величина текста
Бугарски национални радио © 2024 Сва права задржана

Екипа Радио Бугарске у посети припадницима бугарске мањине у Албанији

О родољубивом раду Ахмета Бале и бугарске заједнице у Албанији

Ахмет Бала
Фотографија: Красимир Мартинов

Када кренете са севера, са планинских предела Горе и Голог Брда, и спустите се до најјугоисточније тачке Албаније – села Врбник, чућете бугарски говор. Нажалост, због недостатка школа и наставника, у неким од ових места људи нису успели да науче да пишу и читају на књижевном језику. Последњих година се активно ради у том правцу, како би што више Бугара у Албанији било обухваћено обуком бугарског језика. Елбасан је један од градова у којима деца из бугарске националне мањине имају срећу да уче на матерњем језику.

У тамошњем пријатном кафићу, екипа Радио Бугарске (Костандина Бело и Красимир Мартинов) се састала са Ахметом Балом, председником друштва „Бугари у Албанији“ са седиштем у Елбасану. Он је из села Шиштавец, на подручју Горе. Завршио је локалну средњу школу, а затим и универзитет у Тирани. Након што је током година радио на разним местима широм Албаније и упознао многе Бугаре, г. Бала је одлучио да предузме важан корак:

Ахмет Бала и Костандина Бело

"У 2017. години напустио сам посао и осетио потребу да се посветим пружању подршке бугарској заједници у Албанији,која је прилично велика.Видео сам да су људи у великој мери неорганизовани и недовољно информисани. Зато смо и основали друштво ˈБугари у Албанијиˈ", изјавио је Радио Бугарској Ахмет Бала.

Друштво је основано 2018. године и на самом почетку радило је у Тирани, али је касније свој рад наставило у Елбасану, где такође живи велики број албанских држављана бугарског порекла. Неки од њих су се дипломирали у Бугарској и сада предају на Универзитету у Елбасану, а сви заједно раде на подршци бугарској заједници и реализацији различитих пројеката и иницијатива. На пример, уз помоћ Министарства образовања и науке Бугарске основана је бугарска допунска школа "Зора" која и данас привлачи децу Бугара, која уче да читају и пишу на свом матерњем језику.

"После смо отворили још једну допунску школу у Драчу – наставља своју причу Ахмет Бала. – Прве године је било тешко, јер су наставници долазили из Елбасана. Данас смо, међутим, много организованији, јер смо обезбедили наставнике на лицу места, у Драчу. У исто време отворена је и допунска школа у Либражду, коју посећује 20 ученика. Желимо да отворимо школе и на подручју Горе и Голог Брда и тренутно радимо на обезбеђивању наставника који би у њима предавали".

Улажу се велики напори и за унапређење наставног процеса у селу Борје (у Гори), где је зграда школе већ делимично реновирана, а обезбеђено је и грејање. Нажалост, живот бугарског становништва у тим регионима није лак, признаје Ахмет Бала и наставља:

"Заједница у овим регионима има много потреба, с обзиром да су то сиромашни региони. Путеви су у ужасном стању и веома је тешко доћи до села без теренских возила. То обесхрабрује људе, јер немају нормалну саобраћајну везу са оближњим насељеним местима, као и са већим градовима и главним градом Тираном. Болнице у овим регионима су такође у ужасном стању, а школама је потребно реновирање. Зато радимо на различитим пројектима и трудимо се да помогнемо."

Поглед на Гору у Албанији

Ахмет Бала је захвалан помоћи коју је бугарска држава до сада пружила, али сматра, да се може још много тога урадити, ако владе две земље уједине своје напоре. Тако би се могли решити основни проблеми, као што су путеви и лоши услови у здравственим установама и школама.


Фотографије: Костандина Бело, Красимир Мартинов

Превела: Албена Џерманова




Последвайте ни и в Google News Showcase, за да научите най-важното от деня!

Више из ове категориjе

Фотографија: Facebook / Rostislav Stoyanov Nenov

Николај Тодоров представио Black Sea паељу на светском првенству у Валенсији

Бугарска је први пут имала свог представника на Светском првенству у припреми паеље у Валенсији – World Paella Day. Николај Тодоров-Ник је заједно са Ростиславом Неновим оставио ниезбрисив траг у историји овог такмичења, представивши свој оригинални..

објављено 22.9.24. 11.10

Румен Радев: Преци су нам завештали обавезу да бранимо бугарске националне интересе

Велико Трново је центар прослава поводом 116. годишњице проглашења независности Бугарске, која је објављена 22. септембра 1908. године манифестом кнеза Фердинанда Првог у цркви Светих 40 мученика, а затим проглашена и у тврђави Царевец. Свечаности у..

објављено 22.9.24. 09.47

Војни дувачки оркестри продефиловаће старом бугарском престоницом

Велико Трново по 17. пут је домаћин Међународног фестивала војних дувачких оркестара, саопштили су организатори из Општине Велико Трново. Ове године на фестивалу ће учествовати Оркестар ратне морнарице Румуније, Репрезентативни дувачки оркестар Гарде..

објављено 21.9.24. 11.05