Подкаст на српском
Величина текста
Бугарски национални радио © 2024 Сва права задржана

Бугарско-румунски односи између ветра промена и инерције

Обележена прва годишњица потписивања Заједничке политичке декларације о стратешком партнерству између Републике Бугарске и Румуније

Фотографија: etias.com

Бугарско-румунски односи су тренутно у успону, а за њихов развој постоји како међународни контекст, тако и политичка воља на високом нивоу у две државе. Прошло је годину дана откако су председници Румен Радев и Клаус Јоханис у Софији потписали Заједничку политичку декларацију о стратешком партнерству између Републике Бугарске и Румуније (15. марта 2023). Овим документом они су се обавезали на ближу политичку интеракцију, сарадњу у области безбедности, развој инфраструктуре, укључујући изградњу новог моста преко Дунава Русе-Ђурђу, међусобну подршку у афирмацији Бугарске и Румуније у ЕУ и међународним организацијама попут Организације за економску сарадњу и развој.

Клаус Јоханис и Румен Радев

Резултат тога је проширење сарадње између различитих државних институција. Билатерална трговина и туризам бележе раст, али упркос жељи проевропских елита две земље да зближе своја друштва, оне се до сада суочавају са недостатком темељних иницијатива, као и људи и организација, који би служили као мост пријатељства у билатералним односима. Бугари и Румуни се још увек не познају довољно, имају негативне стереотипе или предрасуде једни о другима, а промена у односима још није достигла дубље друштвене нивое.

Након прегледа главних тачака Заједничке политичке декларације о стратешком партнерству, можемо закључити да је у неким областима, иако тешко, постигнут известан напредак. На пример, у фебруару 2024. године је европска комесарка за транспорт Адина-Јоана Валеан објавила да је одобрена студија изводљивости за други мост преко Дунава Русе-Ђурђу. Предвиђено је да нови мост буде друмски, али, по речима саме комесарке, према најновијим европским инфраструктурним мапама нови мост Русе-Ђурђу треба да буде друмски и железнички, тј. за сада остаје нејасноћа шта ће се тачно градити. Постоји знак питања и у вези са трајектом Русе-Ђурђу, за који се очекивало да ће бити пуштен у промет у лето 2022. године, али се то још увек није догодило.

У Румунији има припадника Војске Бугарске у оквиру НАТО-а и чини се да се сарадња у области одбране добро одвија уз честе интеракције између Софијског форума за безбедност (Sofia Security Forum) и Центра за нове стратегије (New Strategy Center) – водећих трустова мозгова безбедносних елита у две земље. Бугарска, Румунија и Турска су потписале споразум о заједничком уклањању плутајућих мина у Црном мору које су у акваториј доспеле после почетка рата у Украјини. Управо овај војни сукоб је створио међународни контекст у којем Бугарска и Румунија иду ка зближавању и стратешком партнерству.

Потписивање меморандума о стварању противминске поморске групе у Црном мору

Током протекле године бугарски амбасадор у Румунији Ратко Влајков и румунска амбасадорка у Софији Брандуша Предеску су обавили значајан рад усмерен на активирање сарадње у областима политике, безбедности, привреде, инфраструктурних пројеката, медијских и културних партнерстава. Своју улогу имали су Бугарско-румунска трговинско-индустријска комора у Русеу и Билатерална трговинска комора Румунија-Бугарска у Софији, народни посланик у румунском парламенту Бугарин Георги Наков, Асоцијација "Еврорегион Данубиус", као и други људи и организације, који развијају активност на бугарско-румунским просторима, укључујући организације грађана у Румунији који говоре бугарски језик и грађана у Бугарској који говоре румунски језик.


Међутим, у Румунији још увек постоје предрасуде о Бугарској – на пример, да је она претерано блиска са Русијом, да је бугарски бизнис сумњив, да Бугари једноставно нису посебно занимљиви румунским елитама, које или гледају углавном према Западу, или бране румунски суверенизам и изузетност од национализма својих суседа. С друге стране, у Бугарској као да постоји мишљење да Румунија напредује економски, али постоји и велико непознавање румунске савремене стварности.

Права промена у билатералним односима и право стратешко партнерство почеће када Бугари и Румуни успеју да се међусобно упознају, да пронађу смисао у комуникацији и створе односе поверења.

Милен Митев и Разван Динка

У том смислу, импресиионира позитивна динамика између две институције које су, чини се, пронашле формулу за развој односа – националних радија и дипломатских института. Након што је 2022. године на БНР, у саставу Радио Бугарске, основана редакција на румунском језику, која нуди вести о Бугарској на румунском језику, БНР и Радио Румунија су закључили Споразум о сарадњи у оквиру којег се воде разговори и организују догађаји, од којих је последњи био гостовање Дечјег радио-хораБНР у Букурешту и заједнички концерт са Дечјим радио-хором Радио Румуније 29. фебруара ове године.


Што се тиче интеракције између Бугарског дипломатског института и Румунског дипломатског института, Бугарски дипломатски институт је у јесен 2023. објавио зборник студија "Румунска спољна политика у геополитичком контексту и Бугарска", који представља продубљену анализу билатералних односа и нуди приступе за њихов развој. Румунски дипломатски институт пак ради на публикацијама и студијама о Бугарској, Румунији и југоисточној Европи.

Последњих годину дана у бугарско-румунским односима се осећа ветар промена, али је и даље видљива инерција. Привлачи пажњу, на пример, то да у Софији није отворен Румунски културни центар, нити је у Букурешту отворен Бугарски културни центар, што ограничава степен познавања културних достигнућа Бугарске и Румуније и не иде у прилог међусобном упознавању. Поређења ради, бугарски културни центри у главним градовима Мађарске, Аустрије и Пољске, на пример, су важан део културног живота тамо и доприносе бољем упознавању Бугара у овим земљама. Према последњем попису становништва у Румунији из 2021. године, 6 хиљада људи се изјаснило као Бугари.

Банатски Бугари из Старог Бешенова у Румунији

Активности елита на унапређењу ових односа потребна је веза са народом, јер ће без његове подршке промена у односима остати ограничена. А то не би било фер. Бугари и Румуни имају историјску блискост и могу да једни другима понуде драгоцено искуство.

Годину дана након потписивања Заједничке политичке декларације, можемо да резимирамо да се у медијима обе земље премало говори о бугарско-румунском стратешком партнерству. Међутим, битно је да је почео процес међусобног отварања, упознавања и сарадње. Овај процес се мора наставити, јер доноси дугоочекивану промену и омогућава и Бугарима, и Румунима да у плановима друге земље заузму место које им припада, како је изјавио и амбасадор Републике Бугарске у Букурешту Ратко Влајков у интервјуу Радио Бугарској 2023. године

 

Фотографије: БТА, БГНЕС, архива, etias.com

Превела: Албена Џерманова




Последвайте ни и в Google News Showcase, за да научите най-важното от деня!

Више из ове категориjе

Бугарско друштво подељено: Да ли су климатске промене национални приоритет?

Истраживање Европске инвестиционе банке (ЕИБ) показује како половина Бугара сматра да прилагођавање на климатске промене треба да буде један од најважнијих националних приоритета. Чак 96% испитаника изјављује да је неопходно предузети кораке у циљу..

објављено 12.11.24. 08.42
Др Петар Берон

Др Петар Берон о првим корацима бугарске транзиције и демократији данас

Десетог новембра 1989. године, на пленуму Централног комитета Бугарске комунистичке партије (БКП), Тодор Живков је разрешен дужности генералног секретара – највише дужности у партији и држави. Оно што се догодило на пленуму, касније ће бити дефинисано..

објављено 10.11.24. 08.35

Најстарија ергела у Бугарској узгаја расе коња којима прети нестанак

Ергелу „Кабијук“ у селу Коњовец, која важи за најстарију у Бугарској, основао је 1864. године русенски валија Мидхат-паша у циљу узгоја коња за потребе турске војске. Ергела је функционисала до ослобођења Бугарске 1878. године. Свој рад је обновила 1894...

објављено 9.11.24. 12.15