Подкаст на српском
Величина текста
Бугарски национални радио © 2024 Сва права задржана

Обележавамо Светски дан ваздухопловства и космонаутике

Изложба и специјални програм нуди Музеј ваздухопловства у Крумову

Фотографија: airmuseum-bg.com

Дванаестог априла обележавамо 55. Светски дан ваздухопловства и космонаутике. На данашњи дан је 1961. године, тачно у 6.07 сати по Гринвичу (9.07 по московском времену), космички брод „Восток 1“ у коме је био поручник совјетске армије Јуриј Гагарин стартовао са космодрома Бајконур и за сат и 48 минута облетео један круг око Земље, брзином од 27.000 км на час. Тачно 18 година касније, 10. априла 1979. године, Бугарска је постала шеста земља у свету која је послала свог представника у Свемир. Реч је о Георгију Иванову.

Георги Иванов (десно) са совјетским космонаутом Николајем Рукавишниковим пре старта брода „Сојуз-33“.

Традиционално ова два догађаја су у фокусу специјалног програма Музеја ваздухопловства у селу Крумово, у близини Пловдива. Посетиоци ће имати прилику да погледају посебно приређену изложбу под насловом „Пут до звезда“, посвећену обележавању 45 година од лета првог бугарског космонаута Георгија Иванова који је полетео у Свемир у броду „Сојуз-33“.

Изложба представља и учешће Бугарске у свемирском програму „Интеркосмос“, у оквиру којег је наша земља постала шеста држава која је послала свог космонаута у Свемир и трећа држава која је произвела свемирску храну. Гости музеја ће нешто више сазнати и о истраживачком програму лета и проблемима који су настали у току лета због којих је отказано планирано пристајање на орбитални комплекс „Сољут-6“ и спајање с њим, а брод се превремено вратио на Земљу.

Захваљујући специјалној презентацији, најзнатижељнији посетиоци моћи ће да се упознају са доприносом Бугарске у области свемирских истраживања и технологија, да сазнају каква опрема је коришћена у Свемиру, кад и зашто су бугарски научници почели да истражују јоносферу – део атмосфере у којем се налазе слободни електрони и јони, од којег умногоме зависи живот на нашој планети.

Биће представљене и занимљиве, несвакидашње чињенице везане за лет другог бугарског космонаута Александра Александрова, који је 7. јуна 1988. године полетео у Свемир у броду „Сојуз ТМ-5“, заједно са руском екипом коју су чинили комадант лета Анаталиј Соловјов и инжењер Виктор Савиних. Мало позната чињеница је да је 9 година раније Александар Александров био изабран за „резерву“ за лет Георгија Иванова. „Човек овде, на Земљи, не може да замисли како је бити у Свемиру,“ рекао је својевремено Александар Александров у разговору са Дијаном Цанковом за Радио Бугарску.

“У време првих покушаја лета у Свемир, сматрало се да ће метеорски токови, тешке међугалактичке честице и радијација бити највећа препрека за истраживање Космоса, док се бестежинско стање сматрало рајским стањем у којем лебдиш у ваздуху као птица. Међутим, испоставило се да управо оно не дозвољава свакоме да лети у Свемир, углавном због бројних штетних фактора, који утичу на људски организам.“

Александар Александров након слетања

Оно што смо постигли је било јединствено за своје време, категоричан је бугарски космонаут. Посада брода „Сојуз ТМ-5“, део које је и Александров, прва је која је успела да компјутеризира свих 56 експеримената који су изведени у четири правца. Један од најважнијих, према његовим речима, везан је за сан астронаута.

“Ово је јединствен експеримент и пре тога су га извели Американци, али неуспешно, јер њихов астронаут није спавао. А знамо да је сан главни фактор, који обнавља организам. Зато смо ми експеримент реализовали месец дана пре лета, током лета и месец дана после лета и тиме смо доказали да организам космонаута може да се одмара и опоравља и у Свемиру. Тј. и тамо постоје фазе дубоког и лаганог сна и фаза пре буђења. То показује да могу да се обављају летови до других планета и галаксија, тако да слободно можемо рећи да Бугарска има велик допринос развоју међународних космичких летова.“

Александар Александров

Ко зна, можда је наследник Георгија Иванова и Александра Александрова међу децом која ће посетити Музеј ваздухопловства у Крумову. Како би подстакли њихово интересовање, организатори су предвидели и едукативну игру „Мисија Марс“, која ће распалити такмичарски дух најмлађих посетилаца и упознаће их са занимљивим чињеницама о планети Марс.

Прочитајте још:

Саставила: Весела Крстева

Превод: Ајтјан Делихјусеинова

Фотографије: Музеј ваздухопловства - Крумово, БТА, БГНЕС



Последвайте ни и в Google News Showcase, за да научите най-важното от деня!

Више из ове категориjе

Научници расправљају о историји и перспективама Западних покрајина

Институт за историјске студије при Бугарској академији наука (БАН) организује данас научну конференцију на тему „Западне бугарске покрајине – историја и перспективе“ поводом обележавања 100. годишњице Уставотворног конгреса Организације избеглица из..

објављено 8.11.24. 07.25
Потписивање Нејског мировног споразума, 1919. г.

Годишњица припајања Западних покрајина Србији

На данашњи дан пре 104 године Западне покрајине су присаједињене Србији. Анексија је извршена у складу с Нејским мировним споразумом, којим је окончан Први светски рат. У периоду између 6. и 8. новембра 1920. године, српске јединице окупирале су делове..

објављено 6.11.24. 08.05

Тајна мисија цепелина L59 или како је Јамбол ушао у историју оборивши светски рекорд

Једног хладног новембарског јутра 1917. године, у јеку Првог светског рата, из базе код Јамбола полетео је цепелин L59 ка Танзанији. Циљ лета била је испорука муниције и других материјала немачким војним јединицама које су се у том тренутку налазиле на..

објављено 5.11.24. 12.05