Бугари су у Албанији признати као националну мањину 2017. године, међутим не располажемо званичним информацијама о њиховом броју пошто коначни подаци пописа становништва прошле године још нису објављени. Немало Албанаца који изражавају бугарску самосвест долази код нас на школовање или да потражи могућност за остваривање, а бугарски пасош им отвара врата према другим државама ЕУ и света. Такав избор направила је и Синди Николофски, која већ годину дана ради у амбасади Албаније у Софији као финансиста и секретар посланика. Међутим, ускоро је чека нови изазов – одлазак на рад на Аљаски преко студентског програма "Work and Travel USA", где ће радити као конобарица, а када се врати у Бугарску, желела би да се бави програмирањем. Осим тога нада се да ће се од септембра ове године придружити екипи Редакције на албанском језику Радио Бугарске.

"Зовем се Синди Николофски. У Албанији сам живела до своје 18. године. Моји родитељи су бугарски и албански држављани. Моја мајка је из Украјине, али има и молдовски пасош. Некада је она дошла у Благоеврад да се школује. Мој отац је припадник бугарске мањине у Албанији и такође је дошао у Бугарску на школовање. Упознали су се у Благоевграду и отишли да живе у Албанији."

Синди нам је испричала нешто што је изненађује код људи како у Албанији, тако и код нас:

"Наше село се зове Врбник. Тамо има много људи који говоре дијалекат бугарског језика. Прихватили су их као део албанског народа. У Албанији се никада нисмо лоше осећали, али сви су ми говорили – "ви нисте Албанци". Када смо дошли овде, у Бугарску, говоре нам – "ви нисте Бугари, ви сте Албанци" … као да немамо идентитет. Упркос томе мени је лепо како у Албанији, тако и у Бугарској и ако ме питаш да ли сам Албанка или Бугарка, не могу ти одговорити".

Захвална је подршци коју наша земља пружа Албанији на путу ка чланству у ЕУ. Признаје, да откако је бугарска мањина тамо званично призната, свако ко пожели може лако да добије бугарски пасош. "Има много младих људи из нашег села који се школују у Софији и нашли су неки посао. Бугарска и Албанија су увек биле блиске државе, имале су веома добре односе", каже нам Синди.

О својим родитељима прича мало. Њен отац више није међу нама, а мајка јој ради као психолог у општини града Балишта, у округу Корча.Помаже деци која су превише повучена или имају аутизам.

Синдино омиљено место у Софији су бројни паркови по којима може да шета и ради то са задовољством у свакој прилици. Осим тога, град јој пружа велики мир, какав никада раније нигде није осетила. Ово је несумњиво занимљив и свакако другачији поглед на свакодневни живот у нашој престоници.

• Димитри Пандовски из Корче: „Ми смо Бугари и ништа друго!“
• О родољубивом раду Ахмета Бале и бугарске заједнице у Албанији

Фотографије: лични архив

Превела: Албена Џерманмова