Реци ми шта имаш на столу да ти кажем шта славиш. Овако би се на шаљив начин могао описати празнични календар код Бугара од давнина до данас. И заиста, трпеза је увек била веома важан елемент како наше свакодневнице тако и наших славља. Изузетак од тога није ни Васкрс. А ове године велики хришћански празник пада уочи Ђурђевдана, који Бугари традиционално славе 6. маја и за који су такође везани специфични кулинарски обичаји.
„На васкршњој трпези своје место традиционално имају козунак, јагњетина и повртна салата – зелена салата, парадајз и краставаци и, наравно, фарбана јаја. Сасвим сигурно нећемо правити компромисе, све што је потребно за васкршњу трпезу ће бити купљено, макар себи ускратили нешто друго. Другачије не може. Скупо је! У односу на наша примања је скупо“, каже Деница, која већ прави списак намирница које ће се 5. маја наћи на њеној породичној трпези.
Колико ће коштати празнична трпеза 2024. године?
Уз уверавање да је дошло до стабилизација цена и да постоји стабилна тржишна равнотежа, Владимир Иванов, председник Државне комисије за робне берзе и тржишта, за БНР је рекао да ће васкршња трпеза вероватно коштати исто као и прошле године. Према његовим речима, цене основних прехрамбених производа, укључујући основно воће и поврће, у првој половини априла су нешто ниже у односу на исти период прошле године.
„Уопштено говорећи, потрошачка корпа, ако купимо по један комад од свега, износи око 108 лева. Поређења ради – за покриће потрошачке корпе прошле године било је потребно 111 лева. Пад је незнатан и мали, испод 2%, али важна вест је да имамо стабилну и одрживу тржишну равнотежу и нема тренда који указује на то да ће се десити неке драстичне промене“, објаснио је Владимир Иванов. Он је додао да је цена салате за 16% нижа у односу на прошлу годину, уља за око 20%, јаја за око 5%. Скоро исти однос је забележени и за млечне производе.
Шта се нуди на тржишту?
Килограм парадајза у Софији (15. априла) кошта између 3 и 8 лева /1,54 – 4,1 евра/, краставци се продају по цени од 2,50 до 4,90 лева /1,28 – 2,51 евра/, главица зелене салате од 1,20 до 1,80 лева /0,61 – 0,92 евра/, везица ротквице од 1,50 до 2,70 лева /0,77 – 1,38 евра/, везица младог лука из органске производње од 1,30 до 2,90 лева /0,67 – 1,48 евра/.
Дописник БНР из Ћустендила Кирил Фалин проверио је да ли је ситуација другачија у осталим регионима Бугарске.
„Бугарско поврће много је скупље од увозног. Цена бугарског парадајза креће се од 5,80 лева /2,97 евра/ до 6,50 лева / 3,33 евра/ по килограму. Увозни, турски и грчки, у просеку кошта око 3 лева. Краставци произведени у Бугарској и они боље сорте „Гергана“ се продају за 5,50 лева /2,82 евра/ за килограм. У великим трговинским ланцима су јефтинији, када су на снижењу. Пише да су краставци бугарски, али за 2,99 лева /1,53 евра/ не могу бити бугарски. Лажу“, каже становница Дупнице.
„Зелене и црвене паприке – једне су 6 лева /3,07 евра/, друге – 7 лева /3,58 евра/. Нека их они једу! Како то може бити нормално – свињско месо се може наћи за 7 лева по килограму, таман посла да ћу толико дати за паприке. Безобразлук! На Васкрс ћемо јести јагњетину, поврће нећемо. Остаће нам меса и за идући дан, за Ђурђевдан. А паприке и парадајз од 10 лева нека једу сами“, каже мештанин Ћустендила који је огорчен ценама поврћа.
Све поскупљује, нормално је да цене поврћа и воћа расту, каже нам Константин који је кренуо на пијацу са својим унуцима.
„Имам двоје унука који много воле малине, у овом случају ради се о воћу. Последњи пут када смо хтели да купимо малу кутију малина, воћа које је традиционално за Бугарску, тражили су нам 40 лева /20,48 евра/ рекавши да је цена таква јер им није сезона. Мислим да је јагњетина много јефтинија од малина. И сам продавац се питао да ли ће их неко купити или ће их морати сам појести“, прича овај човек присећајући се „златних“ априлских трешања које су се пре неколико година продавале по цени од 100 лева / 51,19 евра/ по килограму.
„Не постоји фер цена. Она се формира добровољно на бази потражње и понуде“, објашњава председник Државне комисије за робне берзе и тржишта Владимир Иванов и препоручује људима да не купују стихијски већ информисано како не би учествовали у лошим трговинским праксама.
Али, иако берза бележи минималан пад цена у односу на прошлу годину, Бугари то не осећају на свом џепу, напротив. А како се празници приближавају, цене често расту.
„Као и сваке године, осећамо поскупљење, посебно домаћих производа и конкртно парадајза, намирнице коју конзумирамо редовно“, каже нам Мартин из Софије. „Без сумње, цена одређује квалитет и бугарски производи су се показали квалитетнијим, али је њихова цена бар дупло већа од цене увозних производа. Да будем искрен, скептичан сам по питању порекла производа у великим трговинским ланцима и тешко се може ући у траг томе да ли су заиста из Бугарске или су увезени из иностранства, али имам утисак да је тамо квалитет лошији у поређењу са мањим радњама и тезгама на пијаци.“
Хоћемо ли и ове као и прошле године фарбати пољска, а не бугарска јаја, зависи од нас. Владимир Иванов апелује да за васкршњу трпезу купујемо бугарске производе како бисмо подржали локалне произвођаче.
Извор: интервјуи Спаса Крајнина и Наталије Ганчовске, БНР-„Хоризонт“ и Кирила Фалина, дописника БНР из Ћустендила
Превод: Свјетлана Шатрић
Фотографије: БТА, БГНЕС, Емил Николов - БНР, Вања Славова - БНР
Гласање по инерцији. Гласање с последњом надом да ће сутра све бити у реду и да ћемо о изборима поново причати за четири године. То су били гласови разочарења од политичара, од нас самих, од оних тамо, који нису изашли на изборе. “Расположења су..
Изборни дан у главном граду Северне Македоније – Скопљу, протиче нормално, нема редова на бирачким местима. До поднева је гласало око 50 људи, а очекује се да ће до затварања бирачког места гласати преко 100 људи. У поређењу са претходним..
По седми пут у последње три године, Бугарска поново излази на биралишта у потрази за стабилном парламентарном већином. Као и на изборима одржаним у јуну ове године, излазност је слаба, а доминантан став грађана Софије, према резултатима анкете Радио..
Будитељ – особа која својим поступцима, идејама или стваралаштвом буди дух народа, негује и шири националну самосвест, културу и образовање. У историји..