Осам дана пре Васкрса славимо Лазареву суботу. То је први од три велика хришћанска празника повезана са чудом Васкрсења, а затим следе Цвети и Васкрс. Празник, који је у народу познат као Лазаревдан,је покретан, али увек пада у суботу пре Страсне седмице. Црква га слави у знак сећања на праведног Лазара кога је Исус оживео и тиме пружио доказ да му је Бог дао моћ да победи смрт. Најкарактеристичнији бугарски обичај који се изводи на Лазареву суботу су Лазарице.
У рану зору тога дана девојке одевене у шарене народне ношње – лазарице, беру цвеће да би исплеле венце за наредни дан – Цвети. Потом иду од куће до куће, изводећи ритуалне игре и обредне песме којима се призива љубав, женидба, здравље и плодност. Када улазе у нечију кућу лазарице певају песме сваком члану домаћинства а домаћин им даје ситне дарове. Некада се веровало да се девојка која није ишла у лазарице неће удати, па је због тога било обавезно да свака девојка у селу бар једном буде лазарица. Био је обичај да на Лазареву суботу момци запросе своју драгану.
И дан данас Лазаревден доноси пролећно расположење и један је од жељно ишчекиваних празника у селима и градовима.
Фотографије: БГНЕСКурбан-бајрам је један од два највећа празника у исламском календару, који је у народу познат и као Дан жртве или велики Хаџијски бајрам јер му претходи ходочашће у Меку. Курбан-бајрам пада два месеца и десет дана после Рамазанског бајрама. На..
Муслимански верници у Бугарској данас обележавају Дан Арефата, који претходи Курбан-бајраму, а сматра се најодабранијим даном у исламској години. Дан Арефата (Арафата) је дан годишњег муслиманског ходочашћа у Меку, током којег се хаџије подсећају на..
Фестивал „Свакодневица Средњовековног Трновграда“ ће десету годину заредом, између 6. и 8. јуна, окупити учеснике из различитих крајева Европе, како би реконструисао историјска дешавања и свакодневни живот у Трнову, онакав какав је био у периоду између..